U Kini postoji zapanjujući broj uspešnih malih i srednjih preduzeća koja se nazivaju „nevidljivim šampionima“ jer šira javnost za njih nije čula, ali već osvajaju zapadna tržišta. Dobar primer je kompanija „Šejn”
Tokom poslednjih 20 godina u Kini su otvorene brojne visokotehnološke kompanije. To je izazvalo debate o naučnoj i tehnološkoj moći zemlje i njenoj sposobnosti da uvodi inovacije. Neki tvrde da je Kina po tom pitanju već za petama Americi, dok je u nekim sektorima postala i svetski lider. Drugi veruju da Kina nije otišla toliko daleko kao što izgleda na pravi pogled, te da će regulatorna ograničenja koja nameće vlast osujetiti njen dalji napredak. Ko je ovde u pravu?
Oni koji dovode u pitanje napredak Kine naglašavaju da se ta zemlja oslanja na zapadne tehnologije, ističući da se njene domaće tehnološke kompanije još uvek ne takmiče sa američkim na globalnom nivou. Međutim optimisti primećuju da kineske kompanije sve brže osvajaju globalna tržišta, što je odraz izuzetne sposobnosti Kine za usvajanjem novih znanja.
Optimisti imaju pravo. Zapravo, sposobnost Kine da usvaja nova znanja je tajna ekonomskog uspeha zemlje, i govori mnogo više o kineskim perspektivama nego trenutni tehnološki položaj. Na kraju krajeva, tehnološke inovacije su više posledica nego uzrok rasta koji predvodi privatni sektor; pre će biti da su one njegova posledica. Upravo razvojem naprednih privatnih kompanija preduzetnici stiču mogućnost za razvoj i primenu novih tehnologija.
„Nevidljivi šampioni“
Istina, Kina se poslednjih godina suočava sa sve većim spoljnim izazovima, uključujući suzbijanje razmene tehnologija od strane razvijenih ekonomija. Štaviše, tržište je negativno reagovalo na napore vlade da održi unutrašnji ekonomski poredak i ublaži finansijske rizike time što će povećati regulaciju tehnoloških kompanija. Neke strane proizvodne kompanije navodno su se povukle iz Kine.
Ali ekonomija nije stala. Naprotiv, preduzetnički impuls koji pokreće razvoj Kine ostaje snažan. Pomaže to što Kina ima ogromno unutrašnje tržište od 1,4 milijardi ljudi koji su povezani dobro razvijenim transportnim sistemima, naprednim komunikacionim mrežama i fleksibilnim (i efikasnim) lancima snabdevanja.
Strane kompanije dolaze i odlaze, to se oduvek dešavalo, ali to nema veze sa navodnim nepoštenim odnosom države prema stranim investitorima. Inostrane kompanije u Kini su jednostavno primorane da se takmiče sa lokalnom konkurancijom koja uživa značajne prednosti, kao što su manjak birokratskih peripetija i dublje razumevanje tržišnih okolnosti. Štaviše, iako strane kompanije mogu stići u Kinu sa značajnom tehnološkom prednošću, ona je obično kratkog daha, s obzirom na sposobnost kineskih kompanija da uče.
Danas postoji zapanjujući broj uspešnih malih i srednjih kineskih kompanija. One možda nisu poznate domaćoj javnosti – zapravo se nazivaju „nevidljivim šampionima“ – ali stalno uvode inovacije u primeni naprednih tehnologija. I njihov broj nastavlja da raste.
Takođe postoji veliki broj kineskih kompanija koje opslužuju inostrane kupce, a mnoge od njih održavaju daleko veće prisustvo u Evropi i Sjedinjenim Državama nego u Kini. Ove kompanije koriste efikasne kineske sisteme skladištenja, distribucije i logistike, kao i superiorne sposobnosti u dizajnu i izradi proizvoda, kako bi ojačale svoju konkurentnost na inostranim tržištima.
Šejn nije izuzetak
Tipičan primer kompanije o kojoj govorimo je Šejn, onlajn platforma za prodaju robe brze mode (jeftina stilska odeća masovne proizvodnje, prim. prev) osnovana 2008. godine u Nanđingu. Počela je kao prekogranična kompanija za elektronsku trgovinu, koja je prodavala odeću putem platformi kao što su Amazon i Ibej. Međutim, 2014. godine kompanija je kreirala svoj sopstveni brend i pokrenula veb-sajtove i aplikacije prilagođene za tržišta širom sveta, od SAD i Evrope do Bliskog istoka i Indije.
Šejn je od tada nastavio da raste prodajući jeftinu garderobu direktno potrošačima. Ubrzo je postao drugi najpopularniji sajt za onlajn trgovinu za mlade Amerikance, našavši se odmah iza Amazona. Prema Gugl trendovima, korisnici u SAD – vodećem tržištu za Šejn – pretražuju Šejn više od tri puta češće nego Zaru.
Uprkos procenjenoj vrednosti od 15 milijardi dolara, Šejn nije bio naročito poznat u Kini sve do prošle godine, kada je naveden kao jedan od deset najboljih kineskih „jednoroga“ (privatne kompnije čija vrednost prevazilazi milijardu dolara). Razlog je to što ne posluje na kineskom tržištu. Umesto toga, Šejn je iskoristio prednosti koje nudi Kina – a koje su rezultat ogromnih ulaganja države u proteklih 20 godina – za izgradnju sopstvenog, fleksibilnog lanca snabdevanja, skoncentrisanog u Guangdungu, najrazvijenijem proizvodnom centru u zemlji.
Zahvaljujući ovom lancu snabdevanja, Šejn je u stanju da u roku od deset dana završi kompletan proces proizvodnje – od dizajna do silaska sa fabričke trake. Njegovi konkurenti u oblasti brze mode – čiji se proizvodi obično dizajniraju u Evropi, proizvede u jugoistočnoj Aziji i Kini, šalju u evropsko sedište na skladištenje, a zatim isporučuju na globalna tržišta – jednostavno ne mogu da održe korak sa takvim tempom. A Šejn je počeo da gradi fabrike i na ključnim tržištima.
Šejn nije izuzetak. Štaviše, prema podacima od prošle godine, u Kini danas ima 251 kompanija vrednija od milijardu dolara. Lista uključuje društvene mreže kao što je Tik-tok, koji je munjevito osvojio svet. Uticaj kineskih internet kompanija je veliki i nastavlja da raste na evropskom, američkom i južnoazijskom tržištu.
Za ovo je delimično zaslužna i kineska vlada. Nakon izbijanja SARS virusa 2003. godine, ona je radila na podršci širenju onlajn trgovine. Zatim je, kako bi nadomestila šok izazvan globalnom finansijskom krizom iz 2008. godine, kontinuirano ulagala u internet, komunikacione i transportne mreže, sisteme mobilnog plaćanja, logistiku, skladišne kapacitete i lance snabdevanja, istovremeno unapređujući međusektorske konekcije. Ovi napori pomogli su u jačanju i održavanju osnovnih izvora inovacija unutar kineske ekonomije.
Svakako da džinovska, brzorastuća kineska ekonomija pati od svojih strukturalnih problema, koji izgleda ne korespondiraju s njenom dinamikom. Ova očigledna diskrepanca je pokazatelj složenosti ekonomije. Na primer, s obzirom da na državni sektor otpada nesrazmerno veliki udeo finansijskih sredstava, on se često smatra izvorom pogrešne alokacije. Ali nedavne studije otkrivaju da su državna preduzeća služila kao neformalni kanal za ublažavanje finansijskih poteškoća malih i srednjih preduzeća.
Oni koji se previše fokusiraju na površinske delove posmatranog fenomena nastaviće da potcenjuju kinesku ekonomsku otpornost. Ne može se istinski razumeti kineska ekonomija i njene perspektive bez obraćanja pažnje na nezaustavljivu dinamiku koja čini njenu osnovu.
Džang Đun je dekan Ekonomskog fakulteta na Univerzitetu Fudan i direktor Kineskog centra za ekonomske studije iz Šangaja
Džang Đun
Preveo: Radomir Jovanović
Izvor: Project Syndicate/Standard.rs
