Pre nekoliko dana u Beogradu je održan skup kome je prisustvovalo više hiljada građana, a koji je imao za cilj otkazivanje ovogodišnje gej parade u Beogradu. U demokratskom uređenju svaki nenasilni politički skup sasvim je legitiman. Učesnici protesta protiv gej parade protive se ideologiji organizatora već pomenute „parade ponosa“.
Piše: ALEKSANDAR ĐOKIĆ
I u drugim državama Evrope dešavaju se slični događaji, u tom smislu da kada negde, recimo u Italiji, ultradesničari najave politički skup, radikalni levičari izađu na ulice da protiv tog skupa protestuju. Ovo je adekvatan primer, jer se i u slučaju dva beogradska skupa radi o dve sučeljene ideologije ili pogleda na svet.
Demokratska država u takvim slučajevima predstavlja nezavisnog arbitra. Ona nastoji da zaštiti oba skupa od nasilja i da omogući da oni proteknu u miru. Država, prosto po parametrima efikasnosti, ponekad nije u stanju da obezbedi mirno održavanje skupova, pa se često zabranjuju oba ili barem onaj koji nije uredno prijavljen i po pravilima organizovan. Takođe se dešava da skup ne bude odobren ili bude otkazan usred bojazni od opasnosti po zdravlje učesnika (u periodu epidemija, recimo).
U demokratiji je svako mišljenje poželjno, osim ono koje poziva na nasilje i ograničavanje slobode drugog, jer iako demokratija treba da predstavlja volju većine, manjina mora biti zaštićena od njene tiranije. Naročito ako imamo u vidu da se broj pobornika ove ili one ideologije kroz vreme menja, pa većinske ideologije u sadašnjem trenutku mogu kroz protok vremena i same postati manjinske.
Niko ne bi voleo da se nađe na mestu obespravljene manjine, to je pokazao jedan od najvećih filozofa liberalne provenijencije Džon Rols. Naime, on je sproveo filozofski eksperiment u kome neki građanin postoji u uslovima kada nije svestan kojoj društvenoj grupi pripada („koprena neznanja“), a od njega se traži da konstruiše društvo koje on smatra pravičnim. Pod takvim uslovima, racionalna osoba neće izabrati da napravi društvo u kome su, primera radi, crnci robovi, jer nije siguran da se na kraju neće ispostaviti da je on sam crnac, kada se bude skinula „koprena neznanja“.
Kako se može protestovati protiv gej parade, ali i bilo koje druge ideologije: organizovanjem protesne šetnje ili mitinga, ali i radikalizacijom protesta u vidu građanske neposlušnosti (blokiranjem puteva i tome slično). Bilo kakva primena nasilja ili poziva na isto predstavlja krivično delo i udar na demokratski sistem koji nam svima daje prava koja uživamo kao građani. Građanska neposlušnost može predstavljati čin van zakona, ali ne i van demokratske etike, te je zato nelegalan, dok je istovremeno legitiman.
Ne bi bilo pošteno reći da samo na Balkanu države nisu u stanju da obezbede demonstraciju neke nepopularne ideologije. I u zapadnim demokratijama se redovno dešavaju sudari različitih radikalnih grupa, prekidaju se skupovi, preti se nasiljem učesnicima. O kojim ideologijama se radi nije bitno, važan je princip. Otuda se teorija i praksa demokratske države katkad razilaze, to je žalosno, ali pokazuje objektivno veliku ideološku podeljenost u društvu, koja preti dalje da ga destabilizuje.
