Предсједник Републике Србије синоћ се обратио нацији поводом тзв. француско-њемачког плана за рјешавање судбине Косова и Метохије. Обратио се, као и увијек: деспотски, бахато и вулгарно, поентирајући са „добрим вијестима”; наиме, причом о налазишту злата. Ћаскајући са неким из публике, процијенио је да је рудокоп међу стотину највећих налазишта злата у свијету. Локацију златне руде још није хтио да открива, јер зна какви су Срби, ваљда.
Сада би причу требало да прогутамо (као удицу), ваљда, као златне рибице, те испунимо жеље уваженог Месије. Дакле, да ћутимо таман као рибице, јер наш ће деспот преузети ствар у вези КиМ и налазишта руде у своје руке.
Шта смо заправо чули? Да је признање тзв. државе Косово свршен чин, о чему су одлучили Американци, а онда то формализовали Њемци и Французи, уз прикривену асистенцију Енглеза. Нема шта да бринемо, јер још није ништа потписано, и неће бити ни сјутра, ни за мјесец дана, али до краја године… Биће! Иначе, збогом Јевропо, збогом инвестицијама. Или, збогом Косово!?
Предочени споразум заиста је брутално понижавање Србије, што ни Вучић не прећуткује, али то је све очекивано. Дочим, да у својим забављачким наступима Александар Вучић понижава српски народ, то је већ недопустиво.
Самосажаљење, приписивање себи ирационалних моћи, укидање права иком да описује његово месијанско чаробњаштво, осим себи самом, тражење компромиса са онима који из дана у дан туку и пуцају у српску дјецу на Косову и Метохији; препричавањем како се тамо негдје Европљанима „жестоко”, јуначки, успротивио, а овамо нама све пластично објаснио, да је наша неминовност да „размислимо” о посљедицама одбијања споразума, суфлирајући како ћемо признањем споразума омогућити себи благостање.
Збиља, шта је Косово и Метохија наспрам будућег златног рудокопа? Шта ће нама Косово кад нас чека Ел Дорадо!?
Мада, могло би се запитати шта ће нама европске инвестиције кад имамо већ толико злата!?
