Субота, 15 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураНасловна 1СТАВ

27. март 1941.

Журнал
Published: 26. март, 2024.
Share
SHARE

27. Март 1941. (Фото: Архива)

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)

Куда нас је одвело рушење Тројног пакта на данашњи дан, прије 80 и коју годину? – отворено је питање,  као што је отворена и бездана јама српског страдања која је услиједила потом и ево, до данашњих дана. Ако смо тим чином, као народ, стали на страну антихитлеровске коалиције, како су нас учили у школама, сад морамо јасно уочити да у том моменту те коалиције нема, и да смо безглаво послужили британској пропаганди рата, без икакве подршке од стране те исте Британије, која је умјела и могла да сачува Кипар и Малту од Хитлера и Мусолинија, али није ни прстом мрднула да бар покуша да заштити херојске напоре краљевске војске у априлском рату свих живих против ње. Као што ни домаћи комунисти нијесу мрднули прстом, гледајући урушавање „буржоаске, монархистичке творевине“ у дом двонедјељном рату, него су чекали команду из Москве. Команду која је услиједила онда када је нападнута друга држава (СССР) а не њихова отаџбина. Вјерујем да многима од њих није такав редослијед потеза био ни на крај памети, али тако то иде кад су идеолошки интереси испред оних родољубивих. Елем, српски народ у Краљевини Југославији остао је препуштен на милост и немилост спољним и унутрашњим силама разарања, које су своје крвожедне зубе показале мјесецима прије устанака покренутих у јулу 1941. Прије јулских устанака српска земља је била препуна гробова јунака априлског рата, а њемачки и италијански затвори препуни њихових преживјелих другова.

 Парадоксално, трагично и иронично Мађарска, Румунија и Бугарска, данас су признате и уважене чланице ЕУ. Идеолошки „гријех“ комунистичке историје им је опроштен. Колаборација са Хитлером  њихових режима – заборављена. Са њихових аеродрома летјели су авиони Хитлерове агресије. Данас су они наш примјер и узор како треба да „будемо бољи“ и у ком правцу треба да се развијамо.

Један од кључних разлога те и такве њихове позиције јесте и тај што нијесу у тој мјери и на такав начин поклани и протјерани током Другог свјетског рата, као што је то био случај са Србима.

 Уз констатацију да је право чудо што још уопште постојимо, стојим замишљен над херојским и моралним чином одбијања сарадње са Хитлером ондашњег војног и политичког врха Краљевине, и питам се јесмо ли могли  и морали бити паметнији у том крвавом хаосу?

(П.с. Сјећам се питања постављеног наставнику историје у основној школи „Зашто генерал Душан Симовић нема улицу у нашој земљи“? И сјећам се његовог немуштог ћутања…)

 До читања у сљедећем броју….

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Недјеља православља на Цетињу, богослужио Митрополит Јоаникије
Next Article Сукоб Русије и Француске у УН: Ова драма је почела на Косову

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како је Госпава Станишина донијела главу попа Мила Јововића

Пише: Марко Вујачић У љето 1877. године црногорски и херцеговачки батаљони држали су турски Никшић…

By Журнал

Кривокапић: Првих дана септембра може бити и до 1.000 заражених дневно

Институт за јавно здравља процијенио је да би требало очекивати, имајући у виду тенденцију раста…

By Журнал

Радмила Станковић: Сећање на Стојана Ћелића: Насмешен и ћутљив, позитиван, ненаметљив, импозантан

Пише: Радмила Станковић „Моје сликарство није, барем се тако мисли – сликарство за ширу јавност,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоНасловна 6

Неизвjесно у другом кругу предсjедничких избора у Француској

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 2

Попис у жижи интересовања, само се Митрополија не оглашава

By Журнал
КултураНасловна 2

Бура над Балканом

By Журнал
МозаикНасловна 5СпортСТАВ

Тејлор Фриц против компјутерске анимације

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?