Мислим да се мазохизам црногорских уставобранитеља може мјерити само са фанатизмом власника Алфа-Ромеа. Јесте, лијепе су корице, али брате, не ради како треба.
Лијеп нам је Устав. Бордо корице, златни повез, златни грб. Може лијепо да се уклопи на сваку полицу, независно од боје зидова. Једини проблем је што међу лијепим корицама има превише проблема. Да га понесете код мајстора, прво би вас питао „Ко ти је ово радио?“, а онда би сумњичаво махао главом.
Мислим да се мазохизам црногорских уставобранитеља може мјерити само са фанатизмом власника Алфа-Ромеа. Јесте, лијепе су корице, али брате, не ради како треба.
Првих десетак година многи су упозоравали на његове мањкавости, нажалост само у дијелу симбола и национални питања. Свакако важних ствари, али не пресудних за какво-такво функционисање државе. А онда је дошла смјена власти и брана је пукла. Дошли смо у ситуацију да Скупштина може смијенити, али не може изабрати Владу, да Предсједник може, а не мора да предложи мандатара, да Скупштина не може да обали предсједника без Уставног суда, а да Скупштина не може изабрати Судије Уставног суда без амина Предсједника, да Влада не може распустити Скупштину, јер је Скупштина већ распустила Владу, да се избори не могу одржати вез поменутог Уставног суда који неће да попуне ни Скупштина, ни Влада ни Предсједник, да нико не ради свој уставни посао, а да нико за то не може ни да одговара, јер нико не жели да сјече грану на којој сједи. А то све гледа носилац суверенитета, популарни грађанин, коме уопште нија јасно за кога је и зашто гласао и шта је чија надлежност и чему све ово води. Створила се атмосфера у којој нас покушавају убиједити да је Устав створио и државу и предсједника и министре и посланике и њене грађане, иако добро знамо да је пут био обратан. Европска унија је наравно изразила забринутост прије паузе за ручак.
Проблеми с Уставом су кренули од његовог усвајања не тако далеке 2007. Усвојен је силу на срамоту двотрећинском већином коју је у задњи час обезбједио Покрет за промјене, цијенећи да је боље да се крене напријед па макар некако, него никако. 2007. је и прва година независности у којој је опозициони дух био прилично слољен након референдума. Такву ситуацију су искористили ДПс и СДП да наметну причу о „економским темама“, јер због наше традиционалне малодушности, опозиција била неспособна да се супротстави налету побједника. Осима на унутрашњем , ДПСДП је апсолутну власт искористио да своју већину представи као апсолутну мисао свих грађана Црне Гре, газећи свачији покушај да се чује други глас. У својој осионости су и међународним партнерима с поносом комуницирали да је и Црна дочекала свој Фукујамин крај историје. Сматрали су референдумски побједници да ће у будућности једино питање бити колико ће министара имати СДП, а колико ДПС. Зато је креиран Устав и хиљаде закона који нису предвиђели једну ситницу – промјену власти и пад ДПСДП дуета. Због тога данас и свједочимо многим проблемима приликом обичне промјене руководилаца, а све по кринком наводне професионализације администрације коју је ДПСДП тобоже провео по свим правилима.
Управо то мирење са свим законима које је стари режим донио за свој мерак, нас је и довело у данашњицу у којој закони и Устав не значе ником ништа. А да је сам Устав неуставан, било је јасно и лаику кад је видио да је двотрећинска већина за промјену Устава прописала и некакве тропетинске референдуме које сама није спроводила. Нема логике да нас троје донесемо одлуку коју само десеторо може да промијени. Нема логике ни да је могуће изабрати градоначелника, а немогуће једног судију.
Нема логике, а и нема смисла да се легитимизује правни терор ДПС само због Европске уније, а не због Црне Горе и славних носилаца њеног суверенитета. Јасно је да нам треба нови Устав јер се постојећи, чедо Кривокапића и Мишка Вуковића претворио у Гордијев чвор због немогућности да се уради било шта без сагласности потученог ДПС.
И зато јесте питање свих питања како ријешити овај Гордијев чвор. Легенда каже да су многи, али је успио само Александар Македонски и то мачем. Зато је и успио, зато и данас знамо за његово име и ђела, а не ко су му били јалови претходници. Не кажем да у данашње вријеме треба посезати за мачем. Цивилизација је много напредовала од тада. Сада је довољно пустити воду, али неко мора да активира водокотлић. Ако ништа, из хигијенских разлога.
Небојша Бабовић
