Пише: Милија Тодоровић
Читајући јучерашњи текст Ф. Драговића о „идиотској“ одлуци Уставног суда ЦГ, пада ми на памет поређење између 12. маја, вјерског празника који обједињује сву Црну Гору, чак и изнад конфесионалних диоба, и датума са обрнутим слиједом цифара: 21. мај дан независности (спомен на референдум из 2006.). Овај други је званични државни празник Црне Горе, а овом првом Уставни суд не дозвољава ни да буде градском славом града Никшића. Јер, наводно, Црна је Гора секуларна, па јој, као таквој, вјерски празници потенцијално уносе диобе и немире!
А стварност је другачија. 21. мај, с обзиром да је конципиран и спроведен као дан „гласачке неправде и крађе“ а слављен као „дан побједе патриота над издајницима“ остаће, непоправљиво као дан подјела и омраза. Референдумски резултат 55:45 биће вјечити постамент том споменику подјела у Црној Гори. И ето, то се слави као државни празник. 12. мај, дан Светог Василија острошког, већ вјековима је дан народног јединства које се пројављује како у Острогу, тако и у Никшићу.
Око имена и дјела Острошког свеца сабирају се сви грађани без обзира на националну и вјерску припадност, иако је конфесионално одређење овог дана изван сваке сумње. Али упркос томе, то је дан свих нас. Паметна власт би само формализовала такав фактицитет, наслонила се на то грађанско јединство, и како каже Ф. Драговић, пошла примјером бројних европских држава и развијених демократија…
Али…
