Турски Ф-16, у којем се налазио министар одбране Хулуси Акар прелетео је изнад Егејског мора, изазивајући оштре реакције Атине. Лет турског министра уследио је недуго пошто је Реџеп Тајип Ердоган Грчку назвао „безначајном чланицом НАТО-а“. Две државе улажу милијарде долара у ново наоружање, укључујући турски „носач дронова“ и будуће грчке авионе Ф-35. Неспретна честитка НАТО-а Турској. „Будно пратимо шта ради Грчка. Пратимо њихове провокативне активности и изјаве… Штитићемо наше интересе у Егеју и целом источном Медитерану“, рекао је турски министар одбране Хулуси Акар недуго пре него што је у авиону Ф-16 прелетео Чанакале и Егејско море.
Турски министар је, истовремено, упозорио НАТО на потезе и реторику Атине, наводећи да активности Грчке нису у складу са начелима Алијансе. Акарова изјава уследила је недуго пошто је Стејт департмент одбацио могућност да уведе Грчкој санкције због распоређивања руског противваздушног система С-300 на Криту, наводећи да су ти пројектили набављени много пре него што је такво наоружање обухваћено америчким санкцијама.
Готово истовремено, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је оценио да је Грчка „безначајна чланица“ НАТО, док без Турске ова Алијанса и не постоји. Упозорио је Атину да „не понавња“ грешку из 1922. године, када је грчка војска поражена у бици која је вођена код Думлипинара. „Нажалост, сведоци смо да грчки политичари, какви су пре 100 година повели народ у катастрофу, сада чине исту грешку… Грчка нам није равна ни политички, ни економски, ни војно“, рекао је турски председник. Команда копнених снага НАТО, која се налази у Измиру, је на Твитеру честитала Турској Дан победе, али је објава убрзо обрисана са те друштвене мреже, јављају медији у Грчкој.
Турско министарство одбране је, одмах затим, оценило да је брисање ове честитке „увелико нарушило корпоративни идентитет и престиж“ НАТО. Турско „цинкарење“ грчких система С-300, суштински, представља покушај Анкаре да приволи НАТО да уведе санкције Атини на сличан начин на који је Алијанса „замрзла“ испоруку авиона Ф-35 Турској, због набавке пројектила С-400.
У компликовану ситуацију око испоруке ратних авиона Анкари умешао се и конгресмен Мајк Мекол, који је Турској предложио да своје системе С-400 испоручи Украјини, а да заузврат добије амерички систем „патриот“, по матрици како је то са С-300 раније учинила Словачка. Анкара је овај покушај „зачинила“ и тврдњама да је грчки С-300 „нишанио“ турске борбене авионе Ф-16, док су летели изнад Егејског мора, што је Атина у неколико наврата демантовала.
Милијарде долара за трку у наоружању
Америке санкције Турској приморале су стратеге у Анкари да носач авиона и највећи ратни брод у историји морнарице ове државе „Анадолу“ брзо препакују у носач дронова, што је изазвало готово паничну реакцију Атине, која покушава да у Израелу набави противваздушни систем и неутралише ову потенцијалну опасност. Грчки медији већ месецима преносе страховања војних планера везаних за турски програм развоја беспилотних летелица, које су са великим успехом употребљаване у неколико сукоба, од Сирије и Либије, па све до рата у Украјини.
Овај брод, према карактеристикама, одговара новом јапанском носачу авиона „Изумо“, направљен је на основу шпанског дизајна, као и аустралијска класа „Канбера“. Када тестирање буде окончано, „Анадолу“ ће, уз италијански „Кавур“, бити најмоћнији ратни брод на Медитерану. Претходно, највећи турски ратни брод био је бојни крсташ „Јавуз Султан Селим“, изграђен у Немачкој 1911. године.
Трка у наоружању ове две државе већ је исисала око 12 милијарди долара, од чега су Грци на осам борбених авиона „рафал“ и три фрегате потрошили 4,4 милијарде, док је турска скоро осам милијарди долара преусмерила из буџета намењеног учешћу у програму Ф-35. Уз то, грчка влада је издвојила 190 милиона евра за модернизацију морнаричке базе на Криту, а министарство одбране је од парламента затражило подршку за укупно 13 нових пројеката за копнене снаге и морнарицу. Осим доградње базе на Криту, Грчка ће потрошити 250 милиона евра у модернизацију морнаричких хеликоптера и вишецевних ракетних бацача, куповину пројектила „хелфајер“ и различите муниције.
Оштра реторика између Атине и Анкаре
Размена тешких речи између Атине и Анкаре достигла је врхунац током недавног самита Европске уније, када је Анкара жестоко критиковала Брисел због „ћутања због нелегалних активности Грчке“. Анкара је Европску унију оптужила за „једнострано понашање и недостатак визије“ према Турској. Турске критике се односе на серију недавних проблема у односима двеју држава, који су проистекли из турских тврдњи да су грчке оружане снаге довукле наоружање и додатно ојачале положаје на острвима која се налазе надомак турске обале.
Истовремено, грчке власти објавиле су серију мапа, од којих неке потичу из 1923. године, које, како тврди Атина, представљају доказ „турског ревизионизма и кршења међународног права“.
Иако западне дипломате подизање тензија приписују почетку кампање Реџепа Тајипа Ердогана пред председничке изборе, који се одржавају следеће године, Турска и Грчка се већ годинама споре око поморских граница и права за истраживање и експлоатацију енергената у Егејском мору и источном Средоземљу.
Раде Мароевић
Извор: РТС
