Био је то мундијал доброг наступа наших фудбалера. Први пут послије Чилеа 1962.г и тамошњег четвртог мјеста, Југославија је била тако близу полуфинала. Испријечила се пречка Драгану Стојковићу Пиксију у пеналима против Марадонине Аргентине! Пречка испред јунака који је са два маестрална гола елиминисао Шпанију у Верони, коло прије тога.
Њемачка изнад свих у Италији, и неки нови Бразил на мундијалу у САД 1994.
Субота, 15. октобар 2022.г. пише: Оливер Јанковић
Мундијалска историја има неке очигледне циклусе и мјене. О томе смо говорили када смо помињали три Пелеове титуле од 1958. до 1970., а послије тога смо указали на два холандска финала 1974-78, као и на успон и пад Дијега Марадоне у два узастопна такмичења 1982-86. Мундијал у Италији 1990.г. био је, по много чему, крај једне (друге, послије оне бразилске и Пелеове) фудбалске епохе. На Олимпијском стадиону у Риму укрстило се треће узастопно њемачко (1982-86-90), и треће аргентинско (1978-86-90) финале. Њемци су били бољи тачно за тај један гол. Марадона је плакао, – али није то више био онај маестро из Мексика.
Њемачки тим је дјеловао импресивно од почетка до краја такмичења. Матеус, Клинсман, Бреме, Фелер са све Бекембауером а клупи. Човјеком који ће први објединити титулу свјетског првака у својству играча (1974) и селектора (1990). Мундијал на Апенинском полуострву биће запамћен по супер-јунаку Салветореу Тоту Скилаћију који је носио Италију до полуфиналног пенал-рулета са Аргентином у Напуљу.
Овај омалени Сицилијанац је од прве до посљедње утакмице (за треће мјесто против Енглеза) постигао, на сваком мечу дао по један гол. И то какав гол! На овом шампионату заблистао је Кемерун, прва афричка екипа која је стигла међу осам најбољих екипа свијета. Памтиће се и Клаудио Каниђа који је намирио дуг из Барселоне 1982, и елеминисао прво Бразил, па Италију својим головима. За највеће фудбалске сладокусце препоручујем полуфинале: Енглеска – Њемачка 1:1, пеналима 3:5.
Био је то мундијал доброг наступа наших фудбалера. Први пут послије Чилеа 1962.г и тамошњег четвртог мјеста, Југославија је била тако близу полуфинала. Испријечила се пречка Драгану Стојковићу Пиксију у пеналима против Марадонине Аргентине! Пречка испред јунака који је са два маестрална гола елиминисао Шпанију у Верони, коло прије тога.
Послије серије неуспјеха у претходне двије деценије, Бразил је окупио изузетну екипу генијалних појединаца који су функционисали као сат на терену. Бебето, Ромарио, Зињо, Мазињо, Бранко… збрисали су све пред собом на првенству у САД 1994. Јесу били пенали у финалу против Италије, али се видјело и знало да је Бразил најбоља екипа свијета. То је била космичка истина која је натјерала Роберта Бађа да са пенала шутира преко гола, право у космос! Бразилу – четврта златна богиња!
Сјутра 16. октобра: 1998-2002 још два бразилска финала и непоновљиви Роналдо!
