Пише: Елис Бекташ
Грчко-римска сложеница липосукција означава медицински поступак уклањања прекомјерног поткожног сала, односно целулита. Премда се овај појам најчешће везује уз естетску хирургију, он је често и медицинска нужност, односно мора бити изведен ради очувања интегритета организма и његовог преживљавања.
Целулит, односно поткожне наслаге масног ткива са веома карактеристичним избочинама и удубљењима, познатим и као наранчина кора, не представља само естетску аномалију, већ уједно угрожава и здравље, штетно дјелујући превасходно на кардиоваскуларни систем људског организма. Целулит настаје услијед погрешне прехрамбене рутине, те услијед ниског нивоа физичке активности.
Партитократски модели владавине развијени у југословенским посттранзицијским торинама представљају друштвени и политички целулит – штетне и естетски одбојне наслаге поткожног сала настале услијед погрешног режима умне исхране и услијед умне неактивности и запарложености.
Аналогно томе, избори су медицински захват којим се те штетне масноће уклањају, како би друштво изгледало атрактивније, а крвоток му био мање изложен притиску сала. Али сукција штетног сала на изборима није довољна, друштво мора између избора да води рачуна о својој умној прехрани и о својој умној активности како се опет не би довело у отужно стање које је оку неугодно а здрављу опасно.
Или не мора, друштво може одабрати да настави са уносом јефтине и једноличне умне хране и са умном запарложеношћу, као што на изборима може продужити вијек салу и целулиту, али онда то друштво нема право на кукњаву што је и ружно и болесно.
