Методологија својствена цетињском локалном новојунаштву, над дјецом која пјевају пјесму чији је рефрен: да се српски род весели, врхунац је срама.
Та пјесма (ни кад је пјевају одрасли, као наш Ноле, а камоли кад је пјевају дјеца) не би реално могла никога да вријеђа, да увриједи. Изузев болесних и дубоко искомплексираних особа. А још да се издиру над дјецом, због пјевања пјесме и игрању кола, могу само озбиљно болесни људи, или то могу само некакви – подљуди.
Додатно, ови то раде нашој дјеци из Никшића, “ненаше” средњовјечне индивидуе с Цетиња, испред Цетињског манастира. Сада више нема никаквих дилема да је тешко необразовање и индоктринација дубински и страсно пробила као хладан нож, све слојеве свијести од мржње набубрених Цетињана. Тако смо јуче имали прилику да присуствујемо дивљем зову Азова са непоносног, са осрамћеног Цетиња.
Цетиње је буквално постало Дреница, Чавоглава за сав српски род. И ту се само он не може веселити. А АЗОВ, УЧК, ТОМПСОН? Наравно да. Каква је то онда прича о антифашизму Цетињана кад већ дуже артикулишу голи нацизам, усташство и фашизам. Антифашизам фашизмом је њихов начин разумијевања појава и људи.
А ко су то антифашисти ако није српски народ? Само је српски народ 27. марта 1941. и то редом сви, и официри, и студенти, и професори, и комунисти, и монархисти, сви, баш сви су устали против Хитлера и Муслинија, против нацизма и фашизма. А с баклона Саборне цркве је патријарх Гаврило Дожић узвикнуо ону: “Боље рат, него пакт. Боље гроб него роб.” То је постао симбол једног доба. Кога су нацисти убијали 100 за 1. у целој поробљеној Европи сем Срба? Ниједан вод, чета, а не дивизија српског народа није била у никаквим нацистичким и фашистичких трупама у нападима на савезнике, биткама у Русији. Сви други јесу. У 20. веку српски народ је претрпио геноцид, изгубио је најмање два милиона људи. Комплетна МЦП од око 130 свештеника и монаха на челу с Митрополитом Јоаникијем Липовцем је поратно побијена, што је незапамћен и некажњен злочин!
Српском народу нико просто не може држати лекције о антифашизму!
Дакле, тако и са тиме се веселе данас остаци остатака некадашњег и то вјековима неспорно искључиво српског народа по свим документима и свим казивањима свих тадашњих житеља, из свих архива и од свих владара Црне Горе, свих изворних Цетињана. А такве би данас засули грдним каменицама.
Данашњи Цетињани би кршима тукли Цетињане и Пекића, и Лубарду и све друге, јер су сви знали да припадају српском народу. Тим Цетињанима је данас забрањена и песма о своме роду на “њиховом” Цетињу.
Цетињана данас нема на Цетињу.
Филип Драговић
