Пише: Зоран Прерадовћ
Усред буке експлозија, срушених зграда и хиљада жртава на Блиском истоку, одступање Џоа Кента суочило је Вашингтон са круцијалним питањем: ко стварно води америчку спољну политику.
Шта год се убудуће буде догађало у рату Америке и Израела с једне, и Ирана с дуге стране, десило се нешто што је доскора било незамисливо. Џозеф Кент, директор Националног центра за борбу против тероризма, не само да је поднео оставку, већ је изговорио оно што политички естаблишмент и већинска Америка мисле, али се не усуђују да гласно кажу – ово је рат који нема никакву правну основу и нема јасан безбедносни циљ.
За кога ради Вашингтон: Иран отворио дебату о природи односа САД и Израела
„Не могу чисте савести да подржим текући рат у Ирану. Иран није представљао непосредну претњу нашој нацији и јасно је да смо започели овај рат због притиска Израела и његовог моћног америчког лобија“, написао је, између осталог, Кент у саопштењу у коме је образложио оставку.
Сада већ бивши директор Националног центра за борбу против тероризма ту се није зауставио, већ је оптужио израелске званичнике и медије да су обманули Трампа о претњама које наводно представља Иран. „Ово је била лаж и иста тактика коју су Израелци користили да нас увуку у катастрофални рат у Ираку, који је нашу нацију коштао живота хиљада наших најбољих мушкараца и жена“, додао је Кент.
Отровни кербери
И ту ствари постају врло непријатне по Трампа. Кентова оставка, и још више његово писано обраћање, доводе у питање самосталност одлучивања председника, а то је оно што може темељно да поткопа ауторитет америчког лидера. Али, контроверзе око напада на Иран су постале толико јаке да ни пажљиво формирани „заштитни слој“ мејнстрим вести није могао да спречи да нека питања буду постављена и неке истине изречене. Оно што је можда и најболније за Трампа је чињеница да је Кент поставио суштинско питање: ко, заправо, одређује правце и управља америчком спољном политиком?
Кентова оставка и још више његово писано обраћање доводе у питање самосталност одлучивања председника, а то може темељно да поткопа ауторитет америчког лидера
Сам Трамп није понудио убедљиво објашњење за тврдње да на њега утиче израелски лоби, осим што је констатовао да је „добра ствар што је Кент отишао, јер је рекао да Иран није претња“. Све у свему, у складу са својим когнитивним способностима и симплификованом доктрином да је свако ко није на његовој страни аутоматски против њега.
Али, разуме се да је Кентов кажипрст уперен у једну од најосетљивијих тачака – самосталност америчке спољне политике – може бити и без Трампове ургенције, неодложно наишао на полтронске и подмукле критике тврдог језгра МАГА покрета. Тако је републикански конгресмен из Небраске Дон Бејкон поздравио оставку уз отровну и безочну објаву на друштвеним мрежама. „Срећом“, написао је, „антисемитизам је зло које презирем и сигурно га не желимо у нашој влади“, пренео је Си-Ен-Ен Бејконов пост. Слично је реаговао и бивши лидер републиканаца у Сенату Мич Меконел, оптужујући Кента за ширење неоснованих запаљивих завера.
Ово је била лаж и иста тактика коју су Израелци користили да нас увуку у катастрофални рат у Ираку, који је нашу нацију коштао живота хиљада наших најбољих мушкараца и жена
Сад треба бити поштен и рећи да је и Бајденова администрација ишла низ длаку израелским интересима, затварајући очи пред геноцидом у Гази, али иза Трампа је читав низ потеза који указују на, благо речено, сагласност са Тел Авивом. Још за првог мандата Трамп је подржао пребацивање америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, признао окупирану Голанску висораван као саставни део Израела, упркос чињеници да скоро читав свет ову област третира као анектирани део Сирије, максимално подржао агресију на Газу, па све до непромишљеног напада на Иран.
Антиратни гест
Оставка Кента долази у експлозивном тренутку, кад расправе о нивоу израелског утицаја на америчку спољну политику имају потенцијал за ширење. Она има специфичну тежину јер није реч о обичном службенику, већ о човеку који је био у самом врху америчке безбедносне архитектуре, и истовремено је први високи функционер који се јавно успротивио рату са Ираном. Осим тога, Кент је човек са обавештајним искуством са терена. Био је оперативац у Ираку где се упознао са будућом супругом Шенон, такође обавештајцем, која је 2019. погинула у самоубилачком нападу у Сирији, усред састанка са својим извором. Дакле, за Кента је читава ова ствар много више од политичког неслагања.
Није спорно да Кент жели да види поражен Иран, уосталом да није тако не би својевремено дао подршку ликвидацији Касема Солејманија. Он се само успротивио рату без јасног циља и правца из кога Америка не зна како да се извуче.
Јасно је и да његова оставка неће променити став неког са Трамповим менталним склопом, али ће свакако подстаћи једну врло важну ствар. Отвориће јавну дебату о оправданости америчког уплитања у рат са Ираном и утицају Израела.
Сасвим довољно да се Кентова оставка третира као антиратни гес
Извор: Радар
