Пише: Зоран Павић
Није га дирнуло ни кад га је терао велики део „његове“ Маракане, а батинаши који су од вређања чували Вучића тукли народ на његове очи. Оставку „дава“ јер је изгубио од Албаније, а тада у помоћ није могао да му притекне ни Вучић, који није крио да је Пикси био његов избор.
Чак и они који српски фудбал гледају широм отворених срца и често „затворених“ очију макар су полугласно изговорили „Ау, баш је и блам и бљак“. Што важи за све који на раменима носе главу, а не медицинку.
Селектор фудбалера Србије Драган Стојковић Пикси „почео“ је да даје оставку на ту функцију још пре краја утакмице са Албанијом. Устао је са клупе и поздравио публику која је скандирала „Пикси, одлази“. Налик на она времена кад је Драгослав Шекуларац разбацивао дриблинзима противничке играче у шеснаестерцу, а један гледалац који није смео да гледа питао другог – „даде ли га“, а овај му одговорио „још га дава“. Само налик, јер је и Пикси био велики играч. Оставку „још дава“ зато што ју је само понудио и што то имплицира преговоре о раскиду, јер му уговор траје још два месеца. „Неопозива“ би значила да му је пораз теже пао од губитка тих наводно 200.000 евра.
Стојковић је „почео“ да даје оставку и пре краја утакмице са Албанијом, а „још је дава“, што подразумева преговоре о раскиду, јер му уговор траје још два месеца. „Неопозива“ би значила да му је пораз теже пао од губитка тих наводно 200.000 евра
За 1.683 дана прешао је пут од „Пикси је бог“, преко „опасан је Пикси“ и „добар је, али нема с чим“ до „нема појма, а још је и безобразан“. Током његовог мандата Србија се квалификовала на Светско првенство у Катару, после скоро четврт века била је и учесник завршнице Европског првенства, а пласирала се и у А дивизију Лиге нација.
У Катару била четврта отпозади (29. укупно) и то није прича о полупуној и полупразној чаши, јер је, како каже кафанска дерт песма, чаша била разбијена. Србија је завршила на 20. месту на Европском првенству у Немачкој: само четири селекције су биле горе од нас, занимљиво, једна од њих је била Албанија. У оба случаја испала је у групној фази.
И не би можда Пикси ни данас био „у процесу“ давања оставке, без обзира на „петарду“ од Енглеза усред Београда са унапред одвезаним учкуром, и чињеницу да на три утакмице у овим квалификацијама његова екипа није дала гол, те играла, благо речено, катастрофално. Није га дирнуло ни кад га је терао велики део „његове“ Маракане, а батинаши који су од вређања чували Вучића тукли народ на његове очи.
Пикси оставку „дава“ јер је изгубио од Албаније, није му у том случају у помоћ могао притећи ни Вучић лично. Лакше би било чак и да је у питању Хрватска (а било би слично „страшно“), јер су ипак суседи ногометно етаблирани и са вишим рејтингом. А све би било другачије да је био било ко трећи. Крив је само зато што није крив и Вучић, који је од почетка саучесник.
Пикси је, дакле, осим што је отворено показао да је превише среброљубив, направио још најмање две круцијалне грешке. Најпре, по принципу „видела жаба“ развио је свој его до болесних граница, посвађао се са значајним бројем значајних играча – Тадић и Сергеј Милинковић-Савић су ту најеклатантнији примери. А тек ћемо сазнати ко је још због тога изостајао као „повређен“.
Пиксијева грешка је и што је експлицитно почео да се бави политиком. Пре него што је постао селектор са Вучићем је махао лопатом и постављао камен темељац за неку кинеску фабрику, а потом је присуствовао и његовом митингу у Нишу
А затим је почео експлицитно да се бави политиком, у ствари „популитиком“. Пре именовања за селектора „узгред“ је, заједно са Вучићем, млатио лопатом, постављајући камен темељац за неку кинеску фабрику. Вучић није крио да је Пикси његов избор и када су напади долазили зато што није „испоштовао“ Звезду. А Пикси је своју „звезду“ учинио брзопадалицом, присуством на Вучићевом митингу у Нишу, што је овај са говорнице поздравио.
Од Португала, кад је показао и зубе и оно што Енглези зову „болс“, до Лесковца, оранице и ароганције према јавности, његова екипа показала је мало тога. А он фудбалски гледано – ништа.
Извор: Радар
