Пише: Оливер Јанковић
Буде тако неких момената који су кључни у животу, пуно важнији од других налик њима. То су моменти који те битно одреде у смислу твог животног опредјељења или постигнућа у неком раду. А шта год човјек радио, наравно да може и мора имати и пораза и побједа, и успјеха и падова, али „неких ствари има“ (А. Дедић) које од тебе направе човјека, стручњака, доброг радника, пјесника. За човјека – бар један хуман гест у друштву, пред другим(а), онда кад је то потребно. За доброг радника – један успјешан резултат, неко дјело. За пјесника – макар једна добра пјесма! А да би био стручњак, мораш ту струку показати на дјелу.
Дакле, велики фудбалер Пикси, није узалуд зарадио надимак „Кикс-и“ од кад се бави тренерским послом. Неколико успјешних квалификационих процеса, завршио је упитним резултатом на такмичењу за које се квалификовао. Боље рећи, то се десило у Катару, за Лигу Нација „ће видимо“, а пред нама је меч одлуке на првенству Европе. Ако га не одрадиш како треба, односно, ако Србија не побједи Словенију (а видјели смо да постоје велике шансе да то учини) твоја тренерска судбина и стручност је „катарска“. А то значи – ништа. Губиш од јачих, ремизираш са слабијим, и долазиш да се вадиш у трећем колу на противника који може да те дотуче, и у моменту кад озбиљни тимови већ имају ријешен статус за наставак такмичења.
„Бити или не бити“, знате већ, с обзиром на хамлетовско (дилема данског принца) поријекло лозинке, није умјесно остављати за сусрет са Данском. Друго, још је мање умјесно да ти се понови Камерун, сада када си против Енглеза показао да си њих схватио боље и озбиљније од Бразила у Катару. Треће, не може бити повољније околности да ствари окренеш на своју воденицу и надокнадиш оно што ти је „исклизнуло из руку“ против Енглеза, него меч са Словенијом.
Зато, одсутност меча који је пред тобом не би требало да ти веже ноге или унесе страх и трему. Просто је: мораш да побједиш. У супротном ти си само један просјечан тренер који губи кад је најважније, док се побједе дешавају (увјек) неком другом. Ако није тако, немаш чега да се бојиш. Побједа ће просто сама, некако већ, изаћи из тебе.
Зато ћу сјуташњи Пиксијев Дан Д, да гледам са уживањем.
