Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je da je uspeh Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima velika pobeda demokratije i jedinstven politički fenomen. Naveo je da su visoka izlaznost i rezultati izbora pokazali duboke probleme u društvu, pad poverenja u institucije i slabost tradicionalnih stranaka. Panović smatra da bi uz predsedničke trebalo raspisati i lokalne i pokrajinske izbore.
Tektonski politički preokret, tako je američki AP nazvao ono što se desilo juče na izborima u Srbiji – pobedu Studentske liste, poraz Srpske napredne stranke i potpuni debakl svih drugih stranaka koje su učestvovale na izborima.
Programski direktor Demostata i dugogodišnji novinar Zoran Panović ocenio je u emisiji „Oko“ da je uspeh Studentske liste velika pobeda Srbije, velika pobeda demokratije i jedinstven politički fenomen.
„Vidim to kao veliku pobedu Srbije, veliku pobedu demokratije i zaista jedan jedinstven slučaj u široj praksi, ne samo u Srbiji, da je jedan pokret, kao što je studentski, toliko izrastao da je napravio tektonsku promenu vlasti u Srbiji“, rekao je Panović.
Ipak, ukazao je da je tragično što je do tako velikih društvenih promena došlo posle nesreće u Novom Sadu.
Prema njegovim rečima, tragedija Srbije je i to što su političku dinamiku i ranije pokretale tragične okolnosti. Nesreća u Novom Sadu, kako je objasnio, bila je povod da na površinu izađu dublji problemi koji su već postojali u društvu.
U svakom crnom labudu nalaze se dubinski strukturni problemi
Komentarišući ocenu Aleksandra Vučića da je pad nadstrešnice u Novom Sadu bio „crni labud“, Panović je objasnio da se tim izrazom označava neočekivani događaj koji menja postojeću dinamiku.
„U svakom tom crnom labudu se nalaze dubinski strukturni problemi, i to je samo povod koji sve to izbaci na površinu“, naveo je Panović.
Kao pokazatelj da su problemi postojali i pre tragedije, izdvojio je istraživanje Demostata iz oktobra 2024. godine, koje je sproveo istraživač Srećko Mihajlović. Prema njegovim rečima, rezultati su ukazivali na veoma nizak nivo poverenja u institucije i katastrofalan odnos građana prema lokalnim funkcionerima Srpske napredne stranke i njenim koalicionim partnerima.
Panović smatra da je vlast već bila u ozbiljnoj krizi, iako je Aleksandar Vučić zadržavao ličnu popularnost.
Visoka izlaznost pomogla Studentskoj listi
Govoreći o izbornim rezultatima, Panović je ukazao na izuzetno visoku izlaznost i veliki broj novih birača u odnosu na prethodne izbore. Ocenio je da je vlast verovatno računala na manju izlaznost, dok je veći odziv više odgovarao Studentskoj listi.
„Ta izlaznost je potopila sve, ostavila je Socijalističku partiju Srbije ispod cenzusa“, rekao je Panović.
Prema njegovoj oceni, novi birači su u znatno većoj meri podržali Studentsku listu.
„To je pobeda čista kao suza, u zaista jako lošim uslovima“, istakao je Panović.
Dodao je da Studentska lista nije u prvi plan stavljala pitanje izbornih uslova, već je bila usmerena na nove medije i digitalne platforme. Nasuprot tome, vlast je, prema njegovoj oceni, koristila tradicionalniji pristup političkoj kampanji, iako je raspolagala državnim i paradržavnim resursima.
Ova vlast nema legitimitet u gradovima
Panović smatra da bi posle ovih izbora trebalo što pre raspisati i predsedničke, lokalne i pokrajinske izbore.
„Ovaj cunami Studentske liste je pokazao da lokalne vlasti po Srbiji, po gradovima, uključujući i Beograd, apsolutno nemaju legitimitet“, rekao je Panović.
„Mislim da je osnovni politički bonton, čak osnovna politička dužnost i obaveza, da se sa predsedničkim izborima raspišu i lokalni izbori i pokrajinski izbori, izbori za Beograd, jer jednostavno te vlasti koje su totalno potučene po tim gradovima nemaju legitimitet“, rekao je Panović.
O mogućim kadrovskim rešenjima
Govoreći o mogućim kadrovskim rešenjima buduće vlasti, naveo je da će na premijerskom mestu biti neko ko se razume u ekonomiju, ali da će posebno važni biti resori pravosuđa i policije.
„Ovde ljudi očekuju krivičnu odgovornost, ovde su svakakva nepočinstva urađena. Ovde je kriminal, korupcija, to šta su bahati ljudi bili spremni da kažu srpskim studentima, studentkinjama, običnim građanima Srbije, da ih zovu ustašama, satanistima. To je bruka svetskih razmera, i to ne sme da se olako zaboravi“, rekao je Panović.
Studenti prvi put dominantna politička snaga
Panović je ocenio da je studentski pokret ostvario istorijski rezultat jer su studenti, za razliku od ranijih studentskih protesta u Srbiji, ovoga puta postali dominantna politička snaga, a ne podrška postojećim strankama.
Podsetio je na studentske proteste 1988, 1992. i 1996–1997. godine, ukazujući da su u tim periodima političku inicijativu uglavnom imale druge organizacije i stranke.
„Ovo je prvi put, i možda i u široj praksi, svetski fenomen da su studenti postali dominantna politička snaga. I da nisu političke partije“, istakao je Panović.
On je ukazao i na značaj sredovečnih građana, za koje smatra da su takođe u velikoj meri podržali Studentsku listu, dok se u javnosti često najviše govori o mladima i penzionerima.
Debakl tradicionalnih stranaka
Prema Panovićevoj oceni, izborni rezultati označavaju i veliki pad tradicionalnih stranaka prve generacije. Posebno je izdvojio Socijalističku partiju Srbije, koja je posle 36 godina postojanja ostala ispod cenzusa.
Smatra da bi to moglo da označi kraj jedne generacije stranaka koje su obeležile višestranački život Srbije, ali nije isključio mogućnost da se na levici pojave nova politička okupljanja.
Govoreći o budućnosti Srpske napredne stranke, upozorio je da tek predstoji period u kojem će se videti da li će ta stranka uspeti da zadrži dosadašnju snagu ili će doživeti pad kakav je posle 2012. godine pretrpela Demokratska stranka.
Na kraju je ukazao da će budući razvoj studentskog pokreta zavisiti od toga da li će prerasti u organizovanu političku stranku ili će se vremenom podeliti na više političkih grupa.
Izvor: RTS
