Професор Правног факултета Унивезитета у Крагујевцу Зоран Чворовић оценио је да није довољно да Српска православне црква (СПЦ) реагује само молебанима на „одрицање Србије од Косова и Метохије“.
То је, по његовом мишљењу, „суштина предлога Европске уније представљеног 27. фебруара у Бриселу“, поводом којег је црква позвала на молебан сваког петка у београдским храмовима до Ускрса.
„Очигледно је да председника државе Александра Вучића не само да не занимају одредбе Устава о Косову и Метохији, него ни став СПЦ о томе да ли је за Цркву прихватљиво да се држава Србија добровољно одрекне Косова и да у таквим условима СПЦ настави своју тамошњу мисију„, рекао је Чворовић у разговору за Бету, који је широј јавности познат као аналитичар црквених дешавања.
Према његовим речима, ако Вучић не намерава да разговара са представницима СПЦ пре 18. марта, када је предвиђено да се у Охриду сретне са косовским премијером Аљбином Куртијем, уз посреднике из ЕУ, она би „морала да се пре тога изјасни“ о споразуму Београда и Приштине о нормализацији односа.
Чворовић напомиње да би то подразумевало да Вучић чује њен „саборни глас а то може бити само глас свих епископа, а не само патријарха“, који је и служио први од најављених молебана за Косово у петак, у храму Светог Саве у Београду.
„Молебани су, наравно, потребни, али нису довољан одговор на један акт који може имати разорне последице за српски народ и државу Србију. Треба се сетити како је 1937. године реаговала Српска црква на предлог Закона о Конкордату Краљевине Југославије и Ватикана. Тада је, предвођена патријархом Варнавом и Светим владиком Николајем (Велимировићем) покренула велике литије и запретила искључењем из Цркве сваком посланику и сенатору који би гласао за Конкордат. И предлог Закона о Конкордату је пао„, подсетио је Чворовић.
Дајући правно тумачење предлога ЕУ, рекао је да су на састанку у Бриселу 27. фебруара завршене две од три фазе у процесу закључења међународног уговора – „усвајање и оверавање“, што је потврдио високи представник ЕУ Жозеп Борел али и Вучић „рекавши да не постоје могућности да се на наредним састанцима текст предлога споразума мења“.
Такође, објаснио је Чворовић, према Бечкој конвенцији стране су могле да се и усменим споразумом договоре да „оверавање аутентификацију“ предлога споразума између Београда и Приштине не потврде својим потписима или парафима, већ простом усменом сагласношћу воља, што је, наводи, потврдила и изјава портпарола ЕУ Петера Стана.
Чворовић је нагласио да је „велика могућност да на састанку у Охриду 18. марта, када се буде разговарало о анексу, Вучић да пристанак потписом или на други начин предвиђен Бечком конвенцијом о уговорном праву“, што је трећа и последња фаза у закључку једног међународног уговора.
Тиме би, навео је, „постао обавезан за Србију из угла међународног права иако је из угла нашег права противуставан, а Вучић није ни надлежан за вођење спољне политике чиме би било извршено кривично дело угрожавања територијалне целине“.
Према његовим речима, може се реално очекивати да би након пристанка Србије да закључи споразум о нормализацији, и „тиме де јуре призна кључне елементе државности“ Косову, „положај СПЦ био још гори“ јер у таквој ситуацији Приштина више ништа не очекује од Србије, па нема разлога ни да донекле ублажава своје поступање према СПЦ.
Он је нагласио да би уз сагласност Србије, дату закључивањем овог споразума, Косово постало члан већине међународних организација, па и Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).
„То би свакако погоршало статус српских цркава и манастира на Косову и Метохији и отворило могућности да их Приштина законски уреди као своју културну баштину“, нагласио је Чворовић, који је и аутор књиге „Право и Православље“.
Извор: Бета
