Када је српски народ у три крваве и победоносне битке у првом светском рату тукао до ногу аустроугарску војску, бечки властодршци су позвали у помоћ Немце и Бугаре. Пред удруженим снагама Аустроугара, Немаца и Бугара, српска војска се повукла к мору. Том приликом су аустријске трупе привремено окупирале Србију и Цну Гору. У бесу варварске срђбе, они су на све стране подигли вешала и стрелишта. Поред безбројних злочина учинили су и сва вандалска дела. Срушили су Карађорђев споменик на Калеменгдану и оскрнавили рушењем Капеле на Ловћену Његошеве кости
Црно жути непријатељ је веровао, да ће рушећи споменике двојице највећих духовних вођа уништити српски народ, Десило се обрнуто: скрнављење две највеће националне светиње пробудило је српски народ. У Топлици се дигао устанак, а хиљадњ црногораца побегло је у шуме, у комите. По ослобођењу и стварању Југославије поново је подигнута капела на Ловћену и у њу враћене мошти великог песника. Баш зато што је капелу срушио непријатељ, када је обновљена постала је, због тога, скупља и светија. У другом светском рату Капела на Ловћену , поново је постала свето упориште за слободу.
Сада пошто је ослобођена и обновљена Југославија веровали смо да ће велики песник, мирно сањати свој вечити спокој у Капели на Ловћену. Али авај! Догоди се нешто чудно и несхватљиво. Потомци Његошевог Цетиња одлучише да руше Капелу на Ловћену и скрнаве свети гроб, потресајући песникове кости, како би место Његошеве капеле подигли Мештровићев маузолеј, који директно вређа Његошеве идеале, а српском народу задаје болан ударац. Разумем и поштовање према Његошу и народу, требало би да прену из бунила вишу власт, па да маузолеј подигну где хоће, остављајући на миру капелу и свете Његошеве кости. Морали би извући поруку из спаљивања моштију Светог Саве. Трошно тело је уништено, али дух је победио пламен, силу и безумље. Свети сава је вечан међу Србима, као што ће Капела на Ловћену и њено знамење вечно остати у души српскога народа.
Душан Баранин
Извор: Књижни блок Сумрак Ловћена
