Не приписујем Вучићу својства змије отровнице, нити његовој опозицији невиност жабе, него се сјетих оне пословице која указује на мрцварење слабијег од стране јачег. Притом их не видим као рваче или тенисере, него прије као неравноправне факторе у политичком животу у ком се медијско-тајкунски монопол надмеће са остатком остатака здраве мисли оних који мисле својом главом.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Дакле, Вучић нема наспрам себе никога ко би личио на политичког лидера, и ко би понудио алтернативу оном једноумљу које емитује његова власт. И то је тема за социолошко и психолошко тумачење овог ендемског феномена.
Посљедица тога је загарантована СНС Србија до 2028. Без моћи икога другог да ту чињеницу доведе у питање. Али то није најгоре!
Најгоре је подсјећање на однос змије и жабе које нас води до зебње да власт која контролише и медије, и Универзитет и Цркву неће ништа омести у науму да, рецимо, за пар година организује још једне, па послије тога још једне изборе, и над овако обесмишљеном опозицијом однесе нове и нове „побједе“ и утврди себе до краја ове деценије.
Тако оснажен, Вучић може да потпише и предају Косова и нестанак Сунца и Мјесеца, и прелазак Србије из Европе у Азију… шта год. Жаба је хипнотисана и анестезирана, а змија може да је грицка и глође до изнемоглости.
До читања у сљедећем броју.
