Ovih dana se kod nas i u svetu vodi žučna rasprava o zlatu. Da li treba kupovati, odnosno investirati u ovaj svetlucavi metal u kriznim vremenima ili ne? Da li nas zlato štiti od inflacije? I konačno, zašto je svet napustio zlatni standard vezivanja vrednosti valute za ovaj metal?
Zlato se koristi kao ukras, ali i čuvar vrednosti skoro 6.000 godina. U istočnoj Evropi su pronađeni prvi zlatni ukrasi i od tada metal prati društveni razvoj. U svakom stadijumu civilizacijske drame zlato je igralo centralnu ulogu.
Zlato postaje sredstvo za razmenu dobara i usluga u Mesopotamiji, gde se pojavljuje šekel. Ova prva valuta se koristi u međunarodnim transakcijama i od tada svet kreće u masovnu razmenu dobara. Metamorfoza zlata iz svetlucavog metala u valutu je osnova našeg modernog života. Da nismo napravili taj korak, verovatno bismo se i dalje jurili po poljima toljagama.
Dominacija
Od najranijih dana svaki finansijski sistem je suštinski bio baziran na zlatnom standardu. Njegova retkost u prirodi i laka fizička obrada su dva fundamentalna svojstva koja ga čine savršenim za dugoročnu prezervaciju vrednosti. Svaka osoba i svako društvo u ovih nekoliko poslednjih milenijuma su svojom željom da poseduju ovaj metal zacementirale intrinzičku vrednost ovog metala. Tako da je svaki monetarni sistem, do modernog doba, bio utemeljen u zlatu kao vrednosti.
Moramo pomenuti i srebro koje je išlo pod ruku sa svojim vrednijim elementom. Odnos vrednosti zlata i srebra je vekovima bio isti, baziran na odnosu koliko se zlata i srebra iskopa. Kada govorimo o zlatnom standardu, on je često bio mešavina zlatnog i srebrnog, a nekada i čisto srebrni standard. Kina, Indija i Velika Britanija su, na primer, sve u nekom momentu svoje istorije bile utemeljene u srebrnom standardu.
Drugi svetski rat je bacio svet na kolena i moralno i ekonomski. Neviđena razaranja i gubitak života su dokačili svaki ćošak planete. Amerika je u konflikt ušla skoro na kraju, imala mali doprinos u savladavanju fašističkih snaga, ali zauzela dominantnu ekonomsku i političku poziciju nakon završetka rata. Veliki rat je iznedrio SAD kao vodeću geopolitičku silu koja je duplirala svoju ekonomiju od 1939. do 1945. godine. Za to vreme Evropa je izgubila 20 odsto, a Japan pola svog BDP-a.
Breton Vuds
Sa skoro 50 odsto svetske ekonomije u džepu i više od 80 odsto globalnih rezervi Amerika organizuje slavnu konferenciju u Breton Vudsu pri kraju rata. Tu se ponovo formira finansijski sistem utemeljen na zlatu. Dolar se fiksira za zlato tako što jedna unca vredi 35 dolara, a valute drugih država potpisnica se po određenim kursevima vezuju za dolar. U Breton Vudsu dolar je vezan za zlato, a druge valute za dolar.
Tu se formiraju Svetska banka i Međunarodni monetarni fond kao temeljne institucije američke kontrole finansijskog sistema. Učestvovale su 44 zemlje koje su se okupile oko SAD.
Nakon toga sledi dug period rapidnog rasta i svima se čini da je novouspostavljeni standard tu zanavek. Ali moderan ekonomski razvoj dovodi do značajnih disbalansa tokom šezdesetih godina prošlog veka. Predsednik Nikson na tajnom sastanku sa svojim najbližim saradnicima odlučuje da ukine temelj dogovora iz Breton Vudsa.
Američko napuštanje zlatnog standarda 1971. godine bilo je odlučujući trenutak u svetskoj ekonomskoj istoriji, obeležavajući kraj jedne ere i početak novog ekonomskog poretka. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih sistem je bio pod ozbiljnim pritiskom.
Tokom šezdesetih SAD su se suočile sa velikim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju, rastući deficit platnog bilansa i povećanje domaćih troškova zbog Vijetnamskog rata i socijalnih programa. Kako su druge zemlje počele da dovode u pitanje vrednost dolara, počele su da razmenjuju svoje dolarske rezerve za zlato, što je dovelo do brzog smanjenja američkih zlatnih rezervi. Situacija je postala neodrživa, izazivajući zabrinutost u vezi sa održivošću zlatnog standarda. SAD su imale još samo 10 milijardi dolara u zlatu, dok su najavljena potraživanja zemalja članica bila više od 40 milijardi dolara. Ova odluka je bila zamišljena kao privremena mera za odbranu dolara i poboljšanje američkog trgovinskog bilansa. Međutim, postala je stalna promena, označavajući prelazak sa fiksnog sistema kursa na sistem plutajućih kurseva koji vidimo u modernom svetu.
Plutajući kursevi
Neposredne posledice bile su značajne. Došlo je do devalvacije dolara, povećanja cena robe i neizvesnosti na globalnim tržištima. Zemlje širom sveta su se trudile da prilagode svoje ekonomske politike novoj realnosti plutajućih kursa. Kraj zlatnog standarda takođe je dao vladama veću fleksibilnost u monetarnoj politici, omogućavajući im da štampaju novac i upravljaju ekonomskim uslovima slobodnije, nezavisno od zlatnih rezervi.
Dugoročne posledice napuštanja zlatnog standarda bile su duboke. Ova promena je omogućila veću fleksibilnost i inovacije u monetarnoj politici, ali je takođe uvela nove izazove, kao što su upravljanje inflacijom i obezbeđivanje stabilnosti novca. Odluka o napuštanju zlatnog standarda bila je predmet intenzivne debate među ekonomistima, istoričarima i političarima.
Neki smatraju da je bila neophodna da bi se odgovorilo na ekonomske realnosti tog vremena. Drugi veruju da je dovela do finansijske nestabilnosti, povećanja duga i odvajanja od realnih sredstava. Danas, nasleđe zlatnog standarda i odluke o njegovom napuštanju i dalje utiču na ekonomsku misao i politiku. Promena je dovela do sveta plutajućih kurseva, intervencija centralnih banaka i stalnih rasprava o najboljem načinu obezbeđivanja ekonomske stabilnosti i rasta.
Štit od inflacije
Napuštanje zlatnog standarda nije udaljio ljude od svetlucanja ovog metala. I dalje je u velikoj potražnji i od 2019. smo svedoci značajnog povećanja cene. Bitno je da razumete da zlato nije investicija. Ono nema moć da stvori redovan i lako predvidiv prihod, što je definicija investicije. Ono je metal koji ima određenu vrednost u zavisnosti od ponude i potražnje. Do sada je iskopano toliko zlata da stane u kocku čije su stranice 22 metra. Polovina se iskoristi u proizvodnji nakita, oko 10 odsto u tehnologiji, dok je ostatak u polugama, pločicama i novčićima.
Zlato se pokazalo kao relativno dobra zaštita od inflacije tokom krize sedamdesetih godina prošlog veka. Sama kriza je bila uzrokovana napuštanjem zlatnog standarda kao i energetskom krizom.
Na primer, između 2011. i 2021. zlato je povećalo cenu za samo 13 odsto za čitavih 10 godina. Dakle, nije zadržalo ni vrednost korigovanu za inflaciju koja je bila relativno niska u tom periodu. U isto vreme američka berza je porasla za 237 odsto. Investiranje se, jasno, isplatilo daleko više od špekulacije. Zlato često ne mrda u vrednosti tokom perioda ekonomskog prosperiteta. To je bitno da upamtite, jer su ti periodi u ekonomiji često duži od kriznih.
U poslednje dve godine zlato se opet pokazalo kao solidan štit od inflacije. Dok su tokom 2022. godine skoro sve investicije pale u vrednosti, cena zlata je skočila. S druge strane, tokom 2023. cene investicija su se popravile, tako da je bitno kada ste zlato kupili, a kada ga prodali. Pogoditi ovaj tajming je nemoguće. Zato se većina profesionalnih investitora ne petlja sa zlatom.
Kupovina zlata nije dobra ideja za prosečnog građanina. Za one sa dubljim džepom može da bude mali deo kapitala sve dok upamte da je nada u pozitivnu promenu cene zlata samo to – nada i špekulacija. Investiranje je plasiranje novca u kapital koji ima moć da proizvede redovan i lako predvidiv prihod. Toga se pridržavajte i manite se nade u brzu zaradu.
Vladimir Đukanović
Izvor: Glas Srpske
