Пише: Живојин Ракочевић
Стихови Рада Шупића читају се без предрасуда према генерацији којој припада. Они носе немир савременог човека, али и веру да језик још увек може бити место истине. Његове песме не нуде лаке одговоре, већ отварају простор у којем читалац наставља разговор са самим собом, говори књижевница Милица Бакрач на средини Пивског језера.
Реч је о јединственој промоцији збирке „Јавна гробница” песника Рада Шупића, прошлогодишњег добитника награде „Спасоје Пајо Благојевић”, која се додељује на књижевној манифестацији „Пјесничка ријеч на извору Пиве”. Међу стенама и на плавом огледалу језерске воде млади песник говори стихове на угашеном бродићу пред двадесетак слушалаца.
У програме ове манифестације, која је најстарија у Црној Гори, стале су промоције књига, прикази завичајних остварења, награде, изложбе слика… Академик Јован Делић, заједно са својим сарадницима, осмишљава програме за бројне учеснике који, како неформално каже Пиви, доносе своју уметност и таленте, а она им узвраћа лепотом природе, духа и језика. Укључивање и подршка младим ствараоцима део је његове мисије, па је тако, говорећи на изложби слика вајара Мата Уљаревића, поручио: „Он је ужасно даровит човек”.
Посебан део програма је симпозијум критике који се ове године бавио песничким и књижевним радом Верољуба Вукашиновића. О њему је говорило или своје радове приложило 19 књижевних критичара, професора и књижевних стваралаца. Говорећи о пчели, као једном од кључних мотива и симбола Вукашиновићевог рада, др Милена Кулић је истакла да код песника „настаје ’кошница времена’, књига као систем у којем се живот прерађује у трајније значење”, истичући неку врсту „поетске потраге за етосом језика и смислом поезије. То је језик који памти, повезује, лечи и проживљава стварност у својој пуној густини”.
Данијела Ковачевић Микић сматра да Вукашиновићево песништво јесте јединствена целина мотива симбола који се међусобно прожимају и осветљавају: „Завичај није идеализован простор детињства, већ место у којем човек први пут учи језик, веру, рад, песму и одговорност. Зато су родитељи, стари домаћини, косци, пчелари, виноградари и монаси много више од књижевних ликова. Они постају носиоци културног памћења и духовног континуитета.”
Изузетно место у Вукашиновићевом стварању припада завичајним рекама Летици и Морави, оне га доводе у везу са „животом, чистотом, Богом и прецима”, сматра др Јелена Марићевић Балаћ са Филозофског факултета у Новом Саду. „Вода је дакле мотив који у Вукашиновићевој поезији има доминантно позитивну конотацију с обзиром на то да везује сакралну, митску и метапоетску димензију певања”.
Симпозијум критике је под руководством академика Јована Делића до сада објавио и штампао више од 20 зборника радова о српским песницима и тако формирао једну малу библиотеку.
„Ови зборници су значајни за сваког песника чије је стваралаштво узето у разматрање. Зато се осећам изузетно почаствованим што је о мојој поезији одржан скуп таквог формата са око 20 учесника међу којима су академици, професори универзитета, књижевни критичари и песници чија су излагања била у прецизном дослуху са мојим песничким стваралаштвом у претходне три деценије”, изјавио је за „Политику” песник Верољуб Вукашиновић.
Трећег дана манифестације додељене су главне награде: „Коста Радовић” за прозу припала је књижевнику Бену Голосовкеру за збирку приповедака „Антологија готске приче”, а песник Ђорђо Сладоје добио је Награду за животно дело „Пивско око”. Песник Милорад Дурутовић је добио свој пивски књижевни портрет, а у делу програма „С пјесником у поноћ” говорио је Мирослав Максимовић.
У Пиви су се још представили: Катарина Капичић, Ерик Ондрејчика, Емсура Хамзић, Будимир Дубак, Славе Ђорђо Димоски, Милутин Мићовић, Предраг Јашовић, Бећир Вуковић, Мирко Вуковић и Благоје Баковић.
Целу манифестацију организовао је Центар за културу Плужине.
Извор: Политика
