Хроника најављене предаје 22.
НАТО маневри око Дечана, празни рафови у Грачаници. Једна политика лишена свих обзира, друга – испражњена од сваког смисла. Биће неких нових бриселских „сусрета на врху“; хоће ли Алфа Вук затражити на њима да се поштују право на лечење и образовање, безбедност и снабдевање, дакле, елементарна права косовскометохијских Срба? Или за та питања нема заинтересованих форума, нити погодних дипломатских „формата“? Знамо да има сијасет аналитичара који ће оћутати Србији што ћути о тим темама и наставити са бајалицама о мудром „добијању у времену“, расту међународног угледа и прочаја. Када су о томе могли мирно да руморе након пада Севера, моћи ће и после којег било пораза. Чињенице са терена, међутим, остављају Србима само две могућности: отићи или се самоослободити. Друга могућност подразумева да се не рачуна одвише на помоћ власти у Србији (такође ни опозиције), да се сагласношћу народа преузме контрола над институцијама које су животно важне, да се не дозволи да се најављени ванредни избори у Србији искористе за поткусуривање на Космету; већ напротив, да тамошњи Срби буду спремни на акцију рушења тих избора ако на њима не буде, као што неће бити, Косово централно питање.
Верујемо да услов опстанка јесте да наша косовскометохијских браћа оштро делују према Куртијевом Самоопредељењу, али и да се не устручавају према трицама и кучинама београдског „политичког живота“. Ако се чини да за тако нешто немају довољно снаге, имају сасвим довољно муке и нужде из којих настаје истинска сила човека и народа.
Вероватно би имали у почетку помоћ и од оних који би се надали да самоослободилачи покрет искористе за пресецање, ионако до крајњих граница истањених веза службене Србије са њима. Због тога је важно да самоорганизовано делују на Косову, али и у остатку предизборне Србије. А највећа опасност прети од губитка универзалних, индивидуалних и колективних права. Рећи ће неко: зар није важније штитити државно право Србије на Косово и Метохију, макар тамо не остало српског увета? Донекле имамо разумевања за тај став, али се чини да празни рафови у Грачаници и борна кола око Високих Дечана, захтевају хитну акцију. Доста је било фатализма, време је за самоослобађање.
Александар Живковић
