Хроника најављене предаје 6.

Сада је дошло време да се огледнемо у Огледалу српском.
Ова хроника је дошла до свог краја: у понедељак, 27.2.2023, Србија ће се одрећи остатака свог суверенитета на Косову и Метохији, а „председник свих Срба“ (аутор титуле: А. Вулин) још једном ће се поиграти са њиховим духовним интегритетом и идентитетом. Таман у тримирју Великог и Часног поста, када су демони посебно разиграни. И, као што су стари говорили, а што ћемо дуљит лакрдију? Можда правници нађу неку утеху у побијању легалности читаве ове работе, можда су геополитичари у праву када тврде да ће се рушењем садашњег светског поретка срушити и косовски аранжман; у међувремену, режимски телали ће бунцати о томе како херојски чувамо „црвене линије“…
Оно што већ делује извесно јесте да ће Србија добити „шаргарепу“ у виду рудника литијума Рио Тинта и Мерцедесове фабрике електричних аутомобила. Значи, неће нам бити загађен само ваздух, него и тло и воде. А за електричне аутомобиле имаћемо довољне приходе када се оствари план „Србија 3125.“
Рогоје мисли на обоје (и Косово и Рио Тинто), као у оној песми из Огледала српског, у којој се описује како је везир од Црногораца тражио не само харач, већ и „дванаест младих ђевојака“. Главари би можда и попустили, али им није дао владика Василије Петровић:
„Ако харач и ђевојке дате,
Ја у Црну стајат Гору нећу,
Ви нећете бити господари,
Ни од њиве, ни од плода њена,
Ни од својих младих љубовицах.“
И Црногорци поразише рогоја.
Сада је дошло доба да се огледнемо у Огледалу. Можда није узалуд утувљивао Ђорђе Оцић: „И Срби су Црногорци „.
Александар Живковић
