Пише: Желидраг Никчевић
Прочитах допис групе студената са Одсјека за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу којим су обавијестили декана и продекана те Установе о кршењу основних људских права од стране проф. др Рајке Глушице, шефа катедре за црногорски језик и јужнословенске књижевности на том факултету.
Студенти тврде да им се на предавањима из предмета Општа лингвистика, код поменуте професорке-докторке, константно нарушавају основна људска права и да су изложени дискриминацији, понижавању, потцјењивању, ироничним и саркастичним опаскама које вријеђају достојанство… И наводе убједљиве, из овдашње праксе врло препознатљиве примјере црногорчења свега и свачега.
Па добро, рекох, да чујемо и „другу страну“.
Да погледамо шта каже професорка-докторка опште лингвистике. Кад тамо:
„Јуче сам упозната са жалбом студената упућеној декану и продеканици Филолошког факултета и они су промптно заказали састанак са студентима….“
Чек, чек!
Да ли нам то професорка-докторка опште лингвистике каже да је упозната „са жалбом… упућеној…“? Зар не треба: „са жалбом… упућеном“?
Да ли нам је то професорка -докторка опште лингвистике мало побркала падеже?
(Предложио бих угроженим студентима да озбиљно размотре проширивање своје аргументације.)
Извор: ИН4С
