Мој (наш) сусрет са Црном Гором је био кратак (4 дана и 3 ноћења). Ја сам га доживео као исконски хаџилук, обишавши светиње о којима сам одувек маштао да ћу обићи и поклонити им се… На жалост, остале су још 4-5 које нисам стигао обићи…
Земља као земља, лепа – прелепа! Дивља и неукротива, што је чини аутентичном и неупоредивом. АЛИ… Мени је заокупио пажњу дух тамошњег народа. То је нешто посебно! Надахњујуће! Ми смо у Србији генерално млаки, успорени, поспани… Тамошњи људи су бодри, енергични, одсечни и у покретима и у говору и у мислима! Из дана у дан сам остајао нем пред том оштрином!
И њихова вера је велика, надахњујућа, узаврела (прави опис)! Ја сам се заиста осећао недостојним поред тих људи… Вероватно их је спечифична ситуација пробудила и осоколила, не бих да улазим у то, али свакако знам да ми ово неће бити први и последњи одлазак у Црну Гору! Напротив… Бог вас благословио сваким добро!
Отац Стефан Рајачић
Извор: Инстаграм
