Многе занимљиве ствари могу да се виде у Природњачком музеју Црне Горе. Од бескичмењака до динарских гуштера, алги које обиљежавају природу у Црној Гори и тако даље, али све то – ако Природњачки музеј успијете да нађете.
Ако одлучите да користите Гугл (Google), претрага ће вас одвести у два правца – према административном центру Природњачког музеја који се налази на тргу Бећир-бега Османагића, поред Сахат куле у Подгорици, али и према стамбеној згради у Улици Октобарске револуције. Проблем са доступношћу збирки Природњачког музеја у томе је што је музеј – подстанар.
Још од прије десет година за Природњачки музеј држава плаћа ренту, често за просторе који су очигледно непримјерени за ову намјену. Тако се тренутно Музеј налази у стамбеној згради, а, како ствари тренутно стоје, то се неће брзо промијенити.
За Портал РТЦГ директорица ове установе Наталија Чађеновић наводи да ресорно министарство почевши од 2012. године финансира закуп простора, а од 2019. закупљује простор у стамбеној згради у улици Октобарске револуције 74. Истиче да би посједовање сопствене зграде омогућило реализовање више активности.
Законом у буџету Црне Горе за 2022. годину опредијељено је 26 хиљада еура, прецизно 26.251 еуро за закуп простора Природњачког музеја који се налази у Подгорици, што значи да држава на мјесечном новоу простор плаћа скоро 2.200 еура.
Познато је да је Музеј некада био смјештен у приватној кући у Толошима, за коју је тадашње Министарство културе на мјесечном нивоу плаћало преко шест хиљада еура.
Од свог оснивања Природњачки музеј тражи од ресорног министарства обезбјеђивање простора за изложбе у власништву Музеја, јер, како каже директорица Чађеновић, само у том случају има смисла улагати већа средства у његов ентеријер и прилагођавање потребама изложби природњачког карактера. “Док се то не реализује, ресорно министарство нам, почевши од 2012. године финансира закуп простора. Од 2019. закупљује се простор у улици Октобарске револуције 74, у приземљу, површине 293 м2.“
Како своју природну баштину презентују други може се видјети помоћу једноставне претраге по интернету. Музеји овог типа у свијету и региону најчешће су смјештени у зградама са одређеном историјом, а прави примјер за то су зграде Природњачког музеја како у Загребу тако и у Београду.
Чађеновић истиче да „нису имали среће да бирају простор у коме ће бити Природњачки музеј“ и сматра да је то питање за ресорно министарство.
Да недостатак сопственог изложбеног простора, као и недовољан простор за депо, канцеларије, лабораторије, за конзерваторско-препараторску радионицу музеја, ограничава на више начина, истиче Чађеновић.
Статус подстанара за Природњачки музеј лош је и зато што је улагање у изнајмљени изложбени простор ограничено чињеницом да приликом исељења простор треба вратити у првобитно стање.
И у томе се види потенционални проблем. Ако су се збирке преносиле са једне локације на другу, питање је колико су се могле сачувати од пропадања.
Директорица Природњачког музеја ипак тврди да су експонати чувани у строго контролисаним условима, те да није дошло до пропадања ниједног од њих.
Она истиче да сваки музеј има сталну поставку, коју редовно освјежава, а истовремено организује и повремене тематске изложбе.
Како се Музеј налази у стамбеној згради до које се долази паркингом гдје најчешће има велики број возила, долазак аутобусом је скоро па немогућ, што у старту отежава организовање групне посјете како ђака тако и туриста. Чађеновић ипак истиче да је Музеј приступачан људима који долазе пјешке јер се налази у центру Подгорице.
Извор: Тамара Гаврић/РТЦГ