Имате проблем? Ми нудимо изговор. Рјешење наравно да немамо
На сваком кораку и гдје год да се човјек окрене може да констатује исто, да се налази у “земљи пропуштених шанси”. Писао сам о мору претходне недјеље. Може да се пише о природи уопштено, на примјер, само о томе колико од shutter stock-а може да се заради ако би се људи и институције активирале да заједнички понуде свијету фотографије из Црне Горе. Да не говоримо о локацијама за снимање филмова, серија и спотова. Ради се на томе, али раде појединци који онима који одлучују као да причају у празно. Изговарају се општа мјеста, а наша мјеста су све, осим општа мјеста.
Тек што се тиче тврђава и понуде која може око тих објеката да се креира, ту смо шампиони пропутешних прилика. Довољно је да погледамо Лесендро, Космач, Жабљак Црнојевића, дворе Балшића и Годиње, па да схватимо што имамо, а што би могли да имамо. Све наведено је само дјелић шире слике, а налази се у једном невеликом кругу.
Ако би на полиграф ставили грађане Подгорице и питали што треба неко да посјети, сигурно да би међу топ одговорима био и Делта Сити, односно Биг. Раме уз раме са Цијевном, Дукљом, Рибницом и Горицом. Ако не и испред њих.
Многим планинарима и љубитељима природе који живе ван Црне Горе, кад се кажу двије ријечи Дурмитор и Проклетије, зјенице им се одмах рашире. Добро би било спровести анкету међу грађанима већих градова Црне Горе, питати их што знају о Дурмитору и Проклетијама и колико пута су их посјетили. Били би зачуђени, не само негативним одговорима, него вјероватно и зачуђеношћу упитаника самим питањем, односно, откуд сад то питање?!
Пречесто човјек види нешто лијепо и каже “штета”. Једна ријеч, велика, штета. Након тога услиједи наш највећи капацитет, изговор. Тога има на претек, у сваком смислу, у сваком сектору, у многим људима. Нађе се увијек и кривац, било да је то појединац, вријеме, околности, окупатор, домаћи издајник или менталитет, али никад није крив онај упитани, никад оно ја или ми.
Пјесник Радоман Кањевац има једну истовремено лијепу и тачну пјесму у којој се налазе стихови који могу такође описати и Црну Гору: Зато је свака песма у мојој земљи/Искрена исповест идиота/Остављеног – зато што воли да буде остављен/Такав је менталитет/Све друго осим пораза је неуспех/Атак на идентитет./Бити на време остављен сматра се највећим успехом/У земљи која је највише остављених људи дала.
Патентирали смо самосажаљење. Пружање изговора постао је хоби. Прва лопта, најчешћа команда и импулс. Реченица се већ започне, а само се на крају дода институција или личност. Некад је то политичар, родитељи, а некад и систем. Некад с правом систем, онај претходни или онај прије претходног, или пак онај први. Али неко други је за све крив. Тај други је увијек присутан, макар као идеалан кривац, јер је нужан за изговор.
Људи воле тог другог јер да га нема, не би имало на кога све да се свали. Он је ту да би подржао постојање изговора. Без њега посла нема, нема леба, без њега морали би се погледати у огледало.
Али у вријеме великог апсурда могло би све да се прода, у вријеме кад све може да се упакује, можда и ми да упакујемо изговор.
Добро дошли у Црну Гору, земљу изговора. Имате проблем? Ми нудимо изговор. Рјешење наравно да немамо. Узмите неки изговор са богатог менија. Пријатан изговор.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
