Потоње саопшетење на твитер налогу Министарства вањских послова о прекиду дипломатских односа, забрани увоза, извоза, транспорта, саобраћајних и поштанских услуга са Руском Федерациjoм !, те брзовозно брисање ове о/поруке и анемична правдања министра Радуловића, најбоље свједоче о томе да су попуцале и последње жице на инструметну који се зове политички систем наше земље.
Док СНП и његов Главни одбор проходе свој дијалектички пут, Мило Ђукановић сања о повратку ДПС-а на власт- најприје на мала врата, уз обилату помоћ Дритана Абазовића и пројетка мањиске владе, а након следећих парламентарних избора на позицију стожера политике у Црној Гори. Дакле, СНП покушава да постане ДПС, Дритан да постане битан, а ДПС да се врати себи, поново дочепа власти и настави започети посао декомпоновања црногорског друштва и пљачке свих оних ресурса који су преживјели њихову тридесетогодишњу владавину.
ДФ се чуди производу свог вишемјесечног труда и нада се да ће упливати у неко од министрастава дувајући из прикрајка Јоковићу у једра. За то вријеме Влада, која функционише у техничком мандату, дјелује као добро раштимовани оркестар који се труди да ухвати ритмове такта одсвиране на различитим адресама у Вашингтону и Брислу. Авај, ритмови су какофонични, па збуњују и не дају се лако схватити и пратити чак ни онима који у својим рукама држе диригентске палице, а камоли задњим виолинама у оркестру.
Потоње саопшетење на твитер налогу Министарства вањских послова о прекиду дипломатских односа, забрани увоза, извоза, транспорта, саобраћајних и поштанских услуга са Руском Федерациjoм, те брзовозно брисање ове о/поруке и анемична правдања министра Радуловића, најбоље свједоче о томе да су попуцале и последње жице на инструметну који се зове политички систем наше земље. Овај иструмент је инструмент грађана Црне Горе, који би ипак- гле чуда-требало да свира по нотама које су му задали они који су га на демократски начин у недемократским условима изабрали на изборима. Међутим, ко још мари за грађане, за народ!? Битни су новац и моћ- или бар њихов привид. Грађани Црне Горе се ипак питају: јесмо ли за ово гласали тридесетог августа, јесмо ли својим гласовима Ђукановића и његову клику коначно скинули са својих ионако обремењених плећа, јесмо ли одсвирали крај политици подијела, јесмо ли величанственим литијама потписали Темељни уговор са СПЦ, јесмо ли одабрали неку бољу будућност за своју дјецу , јесмо ли…? И док се грађани питају, политички прваци и другаци му мирне душе свирају реквијем у коме се јасно и гласно чују одговори: не, не и не. Но, видјећемо какав ћете одговор добити на следећим изборима.
Др Данило Медин
