Субота, 2 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Желидраг Никчевић: Под присмотром етике

Журнал
Published: 8. октобар, 2025.
Share
Фото: Искра
SHARE

Пише: Желидраг Никчевић

На данашњи дан 07. 10. рођен је Михаило Лалић.

Сјећате ли се Лелејске горе и Ратне среће, долази ли вам понекад Зло прољеће?

Да су Лалићева дјела импресивна, да посједују високу умјетничку вриједност – нема никакве сумње. А да ли ће бити трајна, то умногоме зависи и од нас: да ли ћемо, као заједница читалаца, имати довољно снаге, довољно ширине и сензибилитета да Лалићево стваралаштво трајно уградимо у сопствено духовно наслеђе, и да поуке које нам оно нуди – јер овдје није ријеч о умјетности ради умјетности – учинимо дијелом наше савремености.

Желидраг Никчевић: Пљачка им материна

Нема у Лалићевим темама ничег ексклузивног – многи црногорски приповједачи хватали су се у коштац са сличним стварима – а добијали смо само блиједе копије. А овај човјек је својом оригиналношћу и снагом очигледно превазишао уобичајени књижевни и културни хоризонт, овај визионар је своја строга и прекорна писма слао у будућност, можда ни сам не очекујући да ће она стићи на одредиште.

Заборављати њега, то значи заборављати и себе, покривати сопствене очи длановима и тако насумице корачати кроз историју. Игнорисати Лалића и његову моћну прозу, као да о Црној Гори има тачнијих, мудријих и љепших слика, креираних са више разумијевања и љубави, то себи може да допусти само нека потпуно ошамућена, некултурна и несрећна заједница.

А ето, и у Црној Гори и у Србији, управо то се дешава: заборав Михаила Лалића и његових строгих лекција, узорних образаца не само приповједачке умјетности нашег поднебља, него и етичке, и политичке драме, и трагичних раскола, патње и љепоте једног малог народа. Па ако то заборавимо, ако игноришемо оно што смо од Михаила Лалића могли да научимо, а све је још ту, и све је записано, онда неминовно пристајемо на лажне, инфериорне, помодне, трговачке обрасце мишљења и живљења. Онда није ни чудо што Црну Гору све чешће описују и хвале банални имитатори.

Неко је то већ рекао, али да поновим: више се о Црној Гори може научити из Лалићеве прозе – него из тона историографске, етнографске, социолошке, политолошке и сличне грађе коју су после њега нагомилали тзв. експерти нације, при чему је он сам и као умјетник и као човјек био хиљаду пута скромнији и честитији.

У сваком случају, ја Црну Гору не могу да замислим без његових бескрајно сурових и бескрајно њежних сновиђења. Тачно је: он свој неумољиви рукопис чврсто веже уз реалистичко стабло српске књижевности, под присмотром етике, тамо гдје се историја и појединац суочавају најдиректније и најтрагичније. Усмјеравајући писмо лавиринтом етике, знао је Михаило Лалић чега се све мора одрећи, али је и његов улог био огроман. Искренији и темељитији од других, он је морао да буде свједок наших траума, и сам опчињен расколима очито недовршеним.

Небојша Јеврић: Реквијем

Његов моћни приповједачки глас помаже нам да распознамо главне карактерне црте епохе – не само оне прошле, него и ове садашње – и то је оно што најтеже прихватају његови испразни хвалитељи и лажни сљедбеници.

Веома је важно да се Лалићевом имену и дјелу укаже поштовање, не само зато што је то поштовање умјетнички заслужено, него и зато што – излазећи у сусрет његовој комплексној прози – показујемо да смо достојна адреса његових писама у будућност, да смо га читали и да наша захвалност може бар донекле надокнадити недовољно знање о величини тог дара.

Извор: Искра

TAGGED:Желидраг НикчевићКултураМихаило ЛалићПрозаУмјетност
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Драган Узелац: Андреј Тарковски
Next Article Хитно преиспитати статус Хипократа у Црној Гори

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Сјајан крај за Црну Гору – Марији Вуковић злато, Данијелу Фуртули бронза

Прво најсјајније одличје у Алжиру освојила најбоља црногорска спортисткиња, бацач диска заузето 3. мјесто Двоје…

By Журнал

Веселине, овај пут пендрек није код тебе

Веселине, не свађај се са полицијом. Макар ти знаш да са њима нема таквог разговора.…

By Журнал

Прилепин послије атентата: Демонима поручујем – нећете никог застрашити

Преносимо прву објаву великог руског писца Захара Прилепина, након преживљеног атентата и операције. Поздрав (из…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Академик Игор Ђуровић: О сјећању или Сачувајмо сјећање

By Журнал
Десетерац

Милорад Дурутовић: Између светог и профаног – „Косовски циклус“ Николе Завишића

By Журнал
Други пишу

Иван Ергић: Индивидуални отпори су јалови и самодопадни

By Журнал
Десетерац

Одломак из Хандкеовог романа „Губитак слике“: О љубави, миру и рату свих против свакога

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?