Синоћ је у Никшићу, свечаним програмом организованим у ресторану „Вуков мост“, затворена друга по реду Љетња школа српског језика за странце и припаднике српске дијаспоре, коју је организовала Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, уз подршку СО Никшић, Удружења „Пријатељи Никшића“, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије, али и другим братским организацијама и појединцима.
Сертификате полазницима ове тронедјељне Љетње школе уручила је проф. др Јелица Стојановић, док их је пригодним поклонимо даривао сабрат манастира Острог Владимир Палибрк, а у име оца Сергија, намјесника манастира Острог. На самом почетку програма обратила се др Јелена Газдић, која је, укратко, подсјетила како је текао рад Љетње школе у минулим седмицама. „Часове српског језика, који су обухватали екавски и ијекавски изговор, говорне вјештине, писање, граматички и лексички систем, држали су др Весна Вукићевић, др Јелена Газдић и будући професори српског језика и књижевности – студенти мастер студија – Јелена Шаковић и Лука Спасојевић, а настава је била организована у три нивоа (почетни, средњи и напредни). Осим тога за ове три недјеље полазницима из 12 земаља свијета уприличена су и веома квалитетна и разноврсна предавања универзитетских професора и стручњака из области лингвистике, књижевности, филозофије, филма, психологије, историје умјетности, науке, па су предавња одржали проф. др Јелица Стојановић, проф. др Ана Јањушевић Оливери, проф. др Драга Бојовић, проф. др Драго Перовић, проф. др Душан Крцуновић, доц. др Горан Радоњић, проф. др Вања Ковић, мр Милорад Дурутовић и Љиљана Караџић.
Имали су могућност да посјете Манастир Острог, Цетиње и Цетињски манастир, манастир Светог Луке у Жупи, Вучје, да се упознају са љепотом ријеке Таре и планинским предјелима на Жабљаку, да проведу два дана на мору, да крстаре Бококоторским заливом и посјете Госпу од Шкрпјела, у Пиви су се упознали са историјатом Пивског манастира и провели незаборавно поподне крстарећи Пивским језером. Вјерујемо да је учење српског језика било много лакше и забавније уз бројне ваннаставне активности, екскурзије, фолклор, концерте и филмске вечери.“
У име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори пригодну бесједу одржао је проф. др Драго Перовић. Учесници Љетње школе српског језика (Никшић 2022), часни оци, господине градоначелниче, представници Удружења „Пријатељи Никшића“, господо доброчинитељи Школе, на овој свечаној вечери сабрали смо се са свих страна свијета у родну кућу српског језика, на оно огњиште чији је пламен један од оних божанских огњених језика, и чија је истина једна и једина: Ко хоће да држи до себе, до своје историјске вертикале, на овом херцеговачко-црногорском простору, може се утемељити само у непрекидном континуитету српског језика. Ова Љетња школа је то вишеструко посвједочила. Вјерујем да су се њени учесници увјерили да бити у српском језику значи бити у љепоти, доброти, правди и истини, у свему ономе чему тежи човјек вјеран Богу, другом човјеку и себи. Сви знамо да најпречи пут да упознамо сами себе и друге народе води управо преко језика. Управо на том путу језичког сусрета сусрели су се многи на овој Љетњој школи, и колико смо видјели постали пријатељи, језичка браћа и сестре, и наши дојучерашњи странци и дјеца наше дијаспоре. Њихова љубав према другом човјеку и другом језику, објединила их је у заједницу која је ове три недеље владала Црном Гором. Гдје су се год појавили и наступили у заједници, били су главни.
У име Матице српске – друштва чланова у Црној Гори, и у име свих који су на било који начин помогли ову њихову заједницу, захваљујем им не само на учењу српског језика, српске културе, историје и духовности, него и на њиховој човјечности, љубави, пријатељском ставу, животном елану, радости, пјесми, игри, узајамној бризи, вјери која их је крстила, захвалности, добрим жељама, једном ријечју: пуноћи живота коју су унијели међу нас.
Вјерујем да су у Никшићу дочекани са гостопримством које је надишло њихова очекивања, са спремношћу свих да им буду на услузи, са људском племенитошћу и срчаношћу, са бригом и одговорношћу. Наш циљ није био да им пуко туристички сервирамо љепоте ових дјелова Црне Горе и њихове историјске знаменитости, наш циљ је био да им кроз српски језик, српску културу, српску духовност представимо један од многих путева као човјечности и љубави, пут у ком се оно универзално људско снисходи до оног национално српског и узиже га, и обрнуто, пут којим су најзначајни српски ствараоци отварали нове хоризонте људске универзалности, ширили их и оплемењавали. Наравно, све то није било ни мало једноставно, али кад постоји воља која жели добро онда су све препреке безначајне. У име Матице српске – друштва чланова у Црној Гори, због ове јединствене заједнице, захваљујем нашој широј заједници, почев од Митрополије црногорско-приморске, Управе за сарадњу са дијаспором и Србиме у региону, Епархије будимљанско-никшићке, њихових манастира и црква, преко општина Никшић, Тиват и Плужине, и њихових институција, угледних никшићких приватника и пријатеља нашег Друштва, на очинској и братској, мајчинској и сестринској помоћи, које сигурно не би било да нас нијесу разумјели и убиједили се да ова школа значи не само Матици српској – друштву чланова у Црној гори него и свима нама, Никшићу и Црној Гори. Јер је ове три недеље свијет, са својим најбољим представницима, био међу нама, али смо и ми са својим најбољим жељама и намјерама били у свим крајевима свијета. Никшић је ових дана био свијет у малом.
У име предсједника Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, проф. др Јелице Стојановић, посебно захваљујем др Јелени Газдић и др Весни Вукићевић, мастерантима српског језика и књижевности Јелени Шаковић и Луки Спасојевићу, као и нашим младим и веселим волонтерима.
Још једном, захвалност свима вама, захвалност и онима који због обавеза нијесу могли да буду и ноћас у овој заједници. Матица српска – друштво чланова у Црној Гори вам ово неће заборавити, него ће се свим својим знањем и свом својом енергијом трудити, да ова и овакве заједницу, сљедећих година, буду што шире, пријатељскије и човјечније. У славу српског језика, и добробит свих нас! Присутне је поздравио и градоначелник Никшића Марко Ковачевић, поздрављајући рад Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и остали сараника који су омогућили да се Љетња школа одржи у Никшићу, изражавајући наду да ће то постати традиционална тековина. „Мени је драго што је Никшић постао једно сунце које ће у дванаест земаља да српским језиком огрије и да ће полазници школе лијепе успомене понијети из Никшића“. У име Амбасаде Републике Србије у Црној Гори обратила се Јелисавета Чолановић, која је посебно исказала радост што се поклопило да њен први задатак по доласку у Амбасаду Републике Србије у Подгорици јесте могућност да присуствује једној оваковој свечаности. Говорећи у име Министарства спољних послова изразила је наду да ће оваква Љетња школа и наредних година бити успјешно организована у сарадњи Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и СО Никшић, а подршка Управе за дијаспору неће изостајати. „Ми се надамо да ће лепоту српског језика и ћирилице полазници Школе понети у дванаест земаља широм света, и наставити да је шире још даље“.
У име Удружења „Пријатељи Никшић“ обратила се проф. др Ана Јњушевић Оливери. „Група ентузијаста, рођених Никшићана, а силом прилика (или боље речено неприлика) разасутих по региону и свијету, сада окупљених у удружењу „Пријатељи Никшића“ од почетка је вјеровала у успјех Љетње школе. Можда смо, ношени носталгијом за родним градом, понекад и прецјењивали његове могућности, можда нам је све изгледало другачије, љепше и боље „тамо далеко“, али дефинитивно ово искуство је показало да је Никшић, некад град пива и челика, а одувијек (надамо се и заувијек) престоница српског језика и културе – кадар да помјера своје границе и да постаје мјесто сусрета народа и култура.“
Сабрат манастира Острог о. Владимир Палибрк поздравио је полазнике школе, присјећајући се времена када је и сам одлази у Русију, да слично њима, упознаје један други језик и културу, коју је осјећао као културу ближњег а не неког далеког простора. „Познавање дубина одређеног језика помаже да спознате душу одређеног народа. Ја нисам могао до краја да разумијем душу руског народа, на примјер, нијесам могао да разумијем совјетске комедије, за које сам имао предрасуду да нијесу неки филмови, али касније сам схватио да су оне у рангу југословенских комедија. Тек када сам дубље ушао у руски језик схватио сам која је то дубина и љепота.“ О утисцима Љетње школе говорили су и сами полазници. Мирослав Витковић је истакао: „Хтео бих само да поделим моју захвалност за све оно што смо могли да радимо ове прошле три седмице. Хвала организацији за часове и екскурзије које сте нама организовали. Екскурзије су биле баш дивне, часови су били корисни. Хвала професорима за све часове и предавања, поготово певања, пошто, као што је рекла и професорица Јелица, најбоље се учи српски корз песму.“ На крају програма полазници Школе су показали своја умјећа из фолклора и отпјевали пјесму „Тамо далеко“.
Захвалнице су уручене донаторима Љетње школе:
Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије
Општина Никшић
Митрополија црногорско-приморска
Ротердамска епархија
Општина Плужине
Општина Тиват
Ресторан Књаз
ЈУ Захумље
ТО Никшић
Рудник угља Пљевља
Манастир Св. Лука у Никшићкој жупи
Друштво црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ и господин Велимир – Луле Касалица
Манастир Острог
Ресторан Дурмитор
Ведрану Мутапчићу и Катарини Ђеловић из кампа „Акваријус“
Књижара Jolly-Commerce и господин Јагош – Мишко Лакићевић
Божо Јаничић
Зоран Ђоројевић
Мојаш Ћоровић
Извор: Матица српска, друштво чланова у Црној Гори
