Писац Урош Петровић каже да је писање загонетки најтежи књижевни жанр, увео би Животне вештине као предмет у школе и спознао је да је нилски коњ на друштвеним мрежама занимљивији од паметног човека.
Петровић је рекао Танјугу да његову нову, 21. по реду књигу „Бајке – првих седам“, у издању Лагуне, карактеришу врхунски папир, квалитетне боје, услед којих „књига чак и прелепо мирише“, а ту су и „прелепе илустрације“ Александра Золотића.
„Човек заиста црта чаролије. Он је можда и заслужнији за успех књиге од мене. То је први сусрет кад отвориш корице“, навео је Петровић.
Преко бајки „Белина“, „Ава и киша“, „Господар свитаца“, Веверичина чудна навика“, „Лирин глас“, „Мали жонглер“, „Девојчица са трубом“ смештених у савремени свет деца уче о моралним врлинама и манама, кроз догађаје јунака који су њихови вршњаци.
Петровић је рекао да је доказано да деца којој се читало кад су била мала имају за трећину већа постигнућа у школовању и касније у животу, јер постају вешта и храбрија са речима.
„Разумем да је брзо време, да се пуно ради и да је родитељу лакше да се пусти цртани филм, али ако се зна шта се читањем постиже онда би размислили шта би радили“, навео је писац.
Петровић је рекао да је у раду са децом сигуран да „ако им је нешто довољно занимљиво, не постоји то што неће савладити“.
„Тако сам другом разреду презентовао основе хемије. Било им је занимливо и тражили су још. Постоји оно што је интересантно и оно што није. Можемо и најзанимљивје штиво да презентујемо на монотон начин и створићемо отпор“, упозорио је Петровић.
Подсетивши да данас на интернету постоји бесплетно „стотину чуда“, Петровић је рекао да „нема више изговора за незнање“ и упозорио да „многи мисле да је довољно учење док траје школовање“, иако „мозак воли да учи“ непрекидно.
Петровић је до сада објавио роман епске фантастике „Авен и јазопас у Земљи Ваука“, збирке фантастичних приповетки за одрасле „Приче с оне стране“, серију едукативно-забавних књига „Загонетне приче“, хорор за децу „Пети лептир“ и друге књиге.
Након искуства писања од епске фантастике до алтернативне историје, Петровић истиче да „ништа није теже него смислити и написати добру загонетку“.
„То је најтежа књижевна форма, прилично сам сигуран“, додао је писац.
Петровић је до сада објавио преко десет књига загонетки.
У свакој од њих је око 30 загонетки, а Патеровић каже да отприлике толико стигне да смисли годишње.
Након тога Петровић се посветио новој књижевној форми роману у загонеткама, у коме радња тече док читалац не наиђе на загонетку и не може ићи даље док је не реши.
„Био сам изненађен рецепцијом књига. Проглашено је за нови жанр, тако да ми је супер, имам већ неколико романа у загонеткама“, рекао је Петровић.
За књиге са загонеткама Петровић припреми њих 30, с тиме да обавезно остави последњу без решења и онда му читаоци пишу предлоге решења на Инстаграм. На последњу такву загонетку стигло му је преко 1.000 покушаја од којих је само 40 било тачних одговора.
Писац поставља на Инстаграм пробно и загонетке које тек планира да објави у књизи, а по броју тачних одговора види колико је тешка.
Ако стигне само пет тачних одговора мора олакшати загонетку, са 300 не би требало да се нађе у књизи док је савршен промер између 33 и 58 тачних решења.
Петровићеве књиге су до сада објављиване у Италији, Грчкој, Словенији, Северној Македонији, Мађарској, Чешкој и Румунији, а примећује да код наше дијаспоре постоји проблем што већ друга генерације не говори српски језик.
„Онда су овакве књиге начин да их подстакнемо да говоре свој језик“, истакао је писац.
Петровић каже да би када би постао министар просвете увео предмет Животне вештине за први или други разред основне школе.
„Потрудио бих се да неке лекције и спознаје не чекају 40 година. Са децом може да се ради на такав начин. Усвајају. Ми смо људи који се жале на финансије, а нисмо финансијски писмени. Учио бих децу и о новцу, како се тиме располаже“, навео је Петровић.
Поред инстаграма, Петровић је отворио и налог на Тиктоку где је спровео мали експеримент поставивши снимак нилског коња како отвара уста, на шта је убацио подригивање што је стигло до 600.000 прегледа, док разни паметни савети немају ни приближно тај број.
„Живимо у временима када подригивање нилског коња више пажње скреће него што год паметан човек каже. Добродошли у 21. век“, закључио је Петровић.
