Немачка ризикује да се суочи са још већом инфлацијом која је већ достигла максимум за последњих педесетак година. Према мишљењу стручњака, последице ће утицати не само на немачку индустрију, већ и на обичне потрошаче. Истовремено, стручњаци не искључују могућност да ситуација у другим европским економијама може бити још драматичнија.
Немачка би се могла суочити са економским падом ако одбије да купује руске енергенте, саопштила је ових дана Бундесбанка. Како прецизирају, увођењем ембарга на увоз нафте, гаса и угља из Русије обим немачког БДП-а у 2022. години биће смањен за два одсто. Раније се претпостављало да ће до краја године немачка привреда забележити раст од три одсто.
Ригорозне енергетске санкције које су уведене Москви довешће до повећања цена нафте на 170 долара по барелу, наводи немачка централна банка. У исто време, знатно осетније може да порасте цена природног гаса у Европи, пошто ће, како признају немачки стручњаци, бити тешко брзо заменити руско гориво.
Овакво стање могло би озбиљно да погоди домаћу производњу у Немачкој и доведе до још већег раста цена робе широке потрошње, не искључују експерти Бундесбанке. Треба напоменути да је у марту годишња стопа инфлације у Немачкој достигла 7,3 одсто, што је највише у последњих 48 година, о чему сведоче подаци Савезног завода за статистику земље.
Озбиљне последице
Подсетимо, од краја фебруара ЕУ, САД и низ других земаља уводе стално нове економске санкције Русији. На овај начин Запад реагује на специјалну руску војну операцију у циљу заштите република Донбаса од украјинске агресије. Против Русије већ је укупно уведено више од 9.900 рестриктивних мера – више него против Ирана, Сирије, Северне Кореје, Венецуеле, Мјанмара и Кубе заједно, наводи се у материјалима глобалне базе података за праћење санкција „Kastelum.AI“.
Ограничења су посебно утицала на енергетски сектор Русије. На пример, САД и Велика Британија су потпуно одбиле да купују енергенте од Москве. ЕУ је дотле најавила постепени прекид куповине руског угља.
Европске земље сада расправљају о могућности увођења ембарга на испоруке нафте и гаса из Русије. Међутим, међу државама региона још увек нема сагласности по овом питању, казао је шеф дипломатије ЕУ Жозеф Борељ у интервјуу новинарима Европске алијансе новинских издања „ЛЕНА“.
„Разматрају се многа питања (о нафти и гасу), као и многи други предлози. Који је најбољи начин деловања? Порез? Забрана? Многи економисти кажу да би најпаметније било поскупљење руске нафте и гаса како би се створио подстицај да се ти енергенти траже на другом месту. Ниједан од ових предлога није добио потребну сагласност“, признао је Борељ.
Према његовим речима, неке земље ЕУ планирају да уложе вето на сваку колективну одлуку о забрани увоза енергената из Русије. Немачка се посебно противи ембаргу. Како је изјавио немачки канцелар Олаф Шолц у интервјуу за лист„Шпигл“, таква мера неће помоћи да се заустави специјална операција у Украјини, али ће истовремено погодити привреде Немачке и ЕУ.
„Ствар је у томе што желимо да избегнемо драматичну економску кризу, губитак милиона радних места и затварање фабрика које се више никада неће отворити. Наша земља и цела Европа би од тога трпеле озбиљне последице“, сматра Шолц.
Ланчана реакција
Према последњим подацима Евростата, Русија је 2020.године обезбедила 41 одсто потреба ЕУ за гасом и 37 одсто за нафтом. Немачка је у то време била један од најактивнијих увозника руских енергената. Отприлике 34 одсто увезене нафте и 66 одсто гаса Берлин је купио од Москве.
Као алтернативу сировинама из Русије, Немачка би могла да повећа куповину течног природног гаса (ЛНГ) из других земаља. Међутим, потрага за тако значајним количинама гаса ће потрајати, а његово снабдевање коштаће Берлин много више, казао је за РТ директор Фонда за развој енергетике Сергеј Пикин.
Штавише, према речима стручњака, постојећа гасна инфраструктура Немачке не дозвољава земљи да узима велике количине ЛНГ: данас Немачка нема довољан број терминала.
„Дакле, ако се уведе ембарго, под знаком питања наћи ће се укупно око половине немачке потрошње енергената. Становништво је традиционално приоритет када је у питању грејање, тако да би за њега могло бити довољно ресурса. Међутим, индустрија неће добити енергију у потпуности, што ће неминовно утицати на економију. На пример, највећи хемијски концерни у Немачкој могли би да престану са радом“, изјавио је Пикин.
Шеф аналитичког одељења компаније „АМаркетс“ Артјом Дејев подсетио је у изјави за РТ да су гас, нафта и угаљ основни ресурси за производњу електричне енергије. Дакле, њихово поскупљење ланчано доводи прво до повећања трошкова пословања, а потом и до повећања цена низа услуга и роба, укључујући и храну.
„Истовремено, треба разумети да је Немачка водећа земља ЕУ са најстабилнијом и најодрживијом економијом. Ако се овде инфлација убрза рекордним темпом, онда ће у другим земљама ЕУ раст цена бити много јачи. Међутим, европски политичари су јасно показали намеру да жртвују економију зарад политике“, додао је Дејев.
Драстичан раст цена
Цене енергената у Европи почеле су драстично да расту у 2021.години. Ово је у великој мери било повезано са убрзаном политиком енергетске транзиције ЕУ. Одлуке европских држава о увођењу санкција Москви су само погоршале ситуацију. Сада су све акутнији проблеми сиромаштва, безбедности хране и доступности енергије, саопштио је у петак руски министар финансија Антон Силуанов.
„Размере инфлаторног притиска су без преседана последњих деценија. То је резултат неодговорног деловања финансијских власти западних земаља, због чега пати цео свет, а пре свега најугроженије земље са ниским нивоом прихода“, сматра Силуанов.
У садашњим условима земље ЕУ могу одустати од куповине руске нафте, али неће уводити ембарго на гас, сигуран је Сергеј Пикин. Тако ће Европа у блиској будућности вероватно наставити да купује гас од Москве и биће принуђена да га плаћа у рубљама, сматра стручњак.
Подсетимо, у Русији је 1. априла, по налогу председника Русије Владимира Путина, уведена нова процедура обрачуна за снабдевање природним гасом за непријатељске земље. Сада Москва прима уплате за енергетске сировине само у рубљама.
Да би то урадили страни купци морају отворити два посебна рачуна у Гаспром банци: у страној валути и у рубљама. Прво, новац мора бити пребачен на девизни рачун, након чега ће банка на Московској берзи заменити ова средства за рубље и пребацити их на рачун у рубљама. Одмах након тога, страни партнер ће моћи директно да пошаље рубље продавцу гаса.
„Неке европске државе су већ изјавиле да су спремне да плаћају по новој шеми. Оне ће и даље моћи да шаљу евре у руску банку, која потом новац конвертује у рубље и уплаћује Гаспрому. Тако да ће на крају сви пристати да плаћају у рубљама, али ће се политичари правдати чињеницом да европски потрошачи прво уплаћују евре“, закључио је Сергеј Пикин.
Извор: Спутњик
