Јуниори Србије прваци Европе у кошарци, Шпанија свргнута са трона
30. јул, 2023.
Тајни агенти у јавној комуникацији – која је улога шпијуна у руско-украјинском рату
30. јул, 2023.
Прикажи све

Зашто САД губе технолошки рат са Кином?

Америчка застава на чипу, (Фото: South Chia Morning Post)

План Кине да оствари доминацију у Четвртој индустријској револуцији – примени вештачке интелигенције на производњу, логистику и услуге – се изгледа остварује, упркос санкцијама САД

Амерички ораи и кинески змај, (Фото: Left Voice)

Западни медији, великим делом, игноришу изузетан распон кинеских пионирских производа у индустријској аутоматизацији, које производи углавном Хуавеј, највећи светски произвођач телекомуникационе инфраструктурне опреме и мета глобалне кампање потискивања коју преводе САД. Потпуно аутоматизоване фабрике, рудници, луке и складишта већ су пуштени у погон, а први комерцијални аутономни такси сервис покреће се у Пекингу. Званичници Хуавеја наводе да компанија има 10.000 уговора за приватне 5Г мреже у Кини, укључујући 6.000 фабрика. Хуавејев одсек за клауд рачунарство је покренуо софтверску платформу осмишљену да помогне кинеским бизнисима да остваре сопствене системе вештачке интелигенције користећи се сопственим подацима.

Нема показатеља да ограничења Бајденове администрације на трговину напредним микрочиповима и софтверским и машинским алаткама које се користе у њиховој производњи успоравају кинеско настојање да оствари доминацију у такозваној Четвртој индустријској револуцији – примени вештачке интелигенције у производњи, рударству, пољопривреди и логистици. Премда магла која прекрива технолошко бојно поље чини прецизну процену кинеског напретка тешком, доступне информације упућују на изненађујуће брз напредак у кинеском настојањима да заобиђе технолошка ограничења.

Три потенцијална исхода

Циљ Кине је да предводи наредни талас индустријске технологије. Некадашњи главни економиста Светске банке Џастин Јифу Лин, сада професор на Пекингшком универзитету и саветник у кинеском Државном савету, написао је у књизи из 2021. године:

„Кинеска 5Г технологија постала је светски лидер у новој индустријској револуцији. У претходних неколико година САД су изводиле различите трикове да потисну кинеске компаније користећи се неоснованим оптужбама, као и свим својим националним ресурсима. Уколико САД успеју да потисну Кину путем блокаде у новој индустријској револуцији, Кина неће бити способна да постигне свој други вековни циљ. Како се Кина може пробити кроз америчку блокаду? То може да учини само тешким радом на предвођењу нове индустријске револуције“.

Кина предњачи у примени вештачке интелигенције и брзог широкопојасног приступа на пословну продуктивност. То може да има само три исхода:

  • 1. САД и њихови савезници предузимају уједињене напоре да прескоче Кину и поново задобију технолошку предност у овој индустрији;
  • 2. Америка и Европа прихватају кинеску индустријску технологију и постају њени следбеници, као што је Кина била следбеник развијених тржишних економија у претходној генерацији;
  • 3. Америка наставља да губи тржишни удео у индустрији и наставља своју увозну зависност, пратећи Велику Британију дуж путање индустријског опадања.

Прва опција би захтевала неку врсту индустријске политике. Америка се окренула према таквој политици „Чипс актом” (Актом о чиповима, CHIPS Act) којим је опредељено 200 милијарди долара пројектованих инвестиција за производњу полупроводника, према наводу Асоцијације индустрије полупроводника (Semiconductor Industry Association).

Колико ће ефикасна бити компонента истраживања и развоја „Чипс акта” остаје да се види. Какве год да су заслуге и мане овог законског решења, изградња фабрика микрочипова у САД је оправдана на темељу бриге за националну безбедност, али она не доприноси нужно продуктивности других индустрија.

Напротив, микрочипови истог (или чак бољег) квалитета могу по нижој цени да се увезу са Тајвана или из Јужне Кореје; тајванска компанија ТСМК (TSMC), према доступним извештајима, ће продавати микрочипове произведене у САД по цени 30 одсто вишој у односу на исте производе произведене на Тајвану. А осим микрочипова, САД још увек нису почеле да разматрају ширу индустријску политику, а још мање да такву политику спроводе.

У извесној мери, друга могућност – прихватање кинеске технологије – већ сада се одиграва ситним корацима. Као што ће даље у тексту бити детаљније објашњено, само америчке компаније које већ изводе велике произодне операције у Кини су усвојиле примену вештачке интелигенције и 5Г технологије, искључиво у аутомобилском и сродним секторима.

Трећа алтернатива – наставак деиндустријализације – постаје неизбежна.

Неуспех америчке контроле

Америчка застава на чипу, (Фото: South Chia Morning Post)

Западни аналитичари су прецењивали утицај контрола технолошког трансфера на Кину и потценили су кинеску способност да их заобиђе. Постоји велика конфузија о значају последње генерације компјутерских микрочипова, чија уска база омогућава да се на појединачном чипу смести већи број транзистора. Најновији ајфон покрећу микрочипови са тринаест милијарди транзистора; а на пример, компјутери који су водили Аполо на месец 1969. године имали су 64.000.

Већа брзина и виша енергетска ефикасност најновијих чипова је незаменљив део система 5Г. Графичке процесорске јединице (graphics processing units) које производе компаније Нвидиа и АМД чине могућим обраду огромних скупова података нужних за рад великих језичких модела (large language models) као што је Чет Џи-Пи-Ти (ChatGPT). Али старији чипови, сами или упарени, могу да изведу велики део пословне примене вештачке интелигенције. Оно што је много важније од сирове брзине миркочипова је доступност квалитетних података, способност да се они пренесу брзо и на одговарајући начин, као и свеукупна архитектура система.

Након што је Трампова администрација забранила продају напреднијих америчких полупроводника Хуавеју 2020. године, западни медији су предвидели да ће кинески развој система 5Г доживети застој. Никеи ејжан ривју је писао, на пример: „Хуавеј и ЗТЕ, два највећа кинеска произвођача телекомуникационе опреме, успорили су са инсталирањем својих 5Г база у земљи, што је знак да настојања Вашингтона да ограничи пекиншке технолошке амбиције дају ефекта”.

Десило се заправо супротно: број 5Г базних станица у Кини удвостручен је 2021. на 1,43 милиона, и скочио је на 2,31 милиона 2022. године, од укупно 3 милиона базних станица у свету. Хуавеј је једноставно градио 5Г базне станице користећи се старијим чиповима (са ширином од 28 нанометара уместо оних са 7, чији је увоз забранио Вашингтон). Енергетска потрошња била је виша од оптималне али је систем радио. Без приступа новијим чиповима, Хуавејев посао са мобилним телефонима, највећи на свету у другом тромесечју 2020. године, значајно је опао, зато што је 5Г телефонима потребан моћни, енергетски ефикасни процесор.

Четврта индустријска револуција

Хуавеи телефони, (Фото: CNBC)

Изгледа да Хуавеј сада може самостално да дизајнира напредне чипове и да их производи у Кини. Кинеске истраживачке компаније саопштиле су да се Хуавеј повратио на тржиште 5Г мобилних телефона у другој половини 2023. године. Ројтерс је известио 12. јула да би „Хуавеј требало да може да прибави 5Г микрочипове на домаћем тржишту користећи се сопственим напретком у дизајну алатки за производњу микрочипова заједно са произвођачима чипова СМИК (Semiconductor Manufacturing International, SMIC), као и три технолошке истраживачке компаније које покривају кинески сектор паметних телефона саопштено је Ројтерсу”.

Каишин глобал дејли известио је у марту да је Хуавеј заједнички са локалним фирмама развио електронски аутоматизовани пројектни софтвер за старије чипове од четрнаест нанометара. Није јасно да ли компанија СМИК може да произведе довољно чипова од седам нанометара да задовољи потребе Хуавеја и да ли нови 5Г чипови користе другачију технологију, на пример „слагање” два микрочипа од 14 нанометра у „чиплет” како би се постигли перформансe микрочипова од 7 нанометара.

Потрошачка технологија попут мобилних телефона је споредна прича. Кључно питање је пословна продуктивност. Хуавеј и друге кинеске компаније сада нуде сервисе вештачке интелигенције на клауд рачунарским системима заједно са обуком и консултантским услугама како би пренеле нову технологију хиљадама фирми.

Генерални директор Хуавеј клауда Џанг Пинган представио је седмог јула пословно оријентисани систем вештачке интелигенције уочи Шесте светске конференције вештачке интелигенције у Шангају, са оштрицом очигледно усмереном према Чет Џи-Пи-Ти-ју: „Панду модел не пише поезију, нити има времена за писање поезије, зато што је његов посао да дубоко продре у све сфере живота, и да помогне да вештачка интелигенција повећа вредност свих сфера живота”. За разлику од Опен Еј-Ај (OpenAI), Хуавеј ће обучавати вештачку интелигенцију да буде од помоћи у произвођачким делатностима, истраживању и развоју у фармакологији, рударству, железничком саобраћају, финансијама и другим привредним гранама, објашњава Џанг. Платформу напајају Кунпенг и Аскенд чипови за вештачку интелигенцију које производи сам Хуавеј. Попут америчких великих језичких модела, Пангу уме да пише компјутерски код, према саопштењу Хуавеја. Али „он је устројен за индустрију, и биће посвећен индустрији”, додаје Џанг.

Велики део споменутог још увек је у раној фази развоја, али са системом Панду, Хуавеј клауд (Huawei Cloud) нуди својим купцима „индустријске развојне алатке великог опсега. „Кроз секундарни тренинг са подацима којима располаже купац, купци могу да имају своје сопствене индустријске велике моделе”, наводе из компаније.

Кинеска застава на чипу, (Фото: Smartlife)

Џанг Пинган додаје да је Хуавеј пројектовао „клауд платформу” за вештачку интелигенцију засновану на њиховим сопственим Кунпент и Аскенд процесорима, који подржавају одговарајући софтвер за вештачку интелигенцију. Иако „Нвидиа В-100 и А-100 процесори остају најпопуларнији за тренирање кинеских великих модела (вештачке интелигенције)”, бележи недавно истраживање, „Хуавеј је користио сопствени Аскенд 910 процесор” да тренира Пангу модел. Друго, Кина је изгледа способна да произведе сопствени миркочип за вештачку интелигенцију као што је Аскенд, иако је америчке санкције и даље онемогућивају да производи свој Кирин чипсет за паметне телефоне на Тајвану. Кинески произвођачи микрочипова држе подигнуте карте у вези са својим производним капацитетима.

Најважнија тема јесте то што индустријски системи ретко захтевају комплексност и рачунарску моћ коју Чет Џи-Пи-Ти користи да би саставио школски есеј и песму за Дан заљубљених. Кина не може да увезе најбрже и најефикасније чипове са ширином капије од седам нанометара или мање, а још мање опрему нужну за њихову производњу. Али она може да направи чипове од седам нанометара по вишој цени или да постигне упоредиве перформансе најбржих чипова тако што пакује старије чипове у тзв. чиплете, или да препакује старије чипове да би се приближили перформансама новијих кроз паметнију системску архитектуру.

Америка и Кина другачије приступају вештачкој интелигенцији. Билионско берзанско вредновање великих америчких технолошких компанија углавном долази од забављања потрошача. Кина, као што је рекао господин Џанг из Хуавеја, нема времена за поезију. Уместо да се промишља када ће машине постати свесне или када ће вештачка интелигенција заменити људе, Кина је усредсређена на аутоматизацију рада: провера делова на фабричкој покретној траци, провера да ли има страних тела у ископима угља, откривање аномалија на машинама, селекција контејнера са транспортних бродова и аутоматски утовар у камионе, и тако даље.

Кинески план да потврди вођство у Четвртој индустријској револуцији – која се своди на примену вештачке интелигенције на производњу, логистику и услуге – изгледа да се остварује.

Изузев великих произвођача који већ имају пословне операције широког обима у Кини, амерички произвођачи нису показали посвећеност технологији Четврте индустријске револуције. Колико ми је познато, једине америчке производне фирме које су инсталирале приватну 5Г мрежу ради подршке аутоматизацији производње су Џенерал моторс (који је произвео 2,3 милиона возила у Кини 2022. године), Форд (произвео 500.000 возила у Кини 2022. године), и Џон Дир (који је у фебруару произвео својих 70.000 кинеских трактора). Ове фирме су сјединиле своје послове са кинеским произвођачима и могу се сматрати продужетком кинеске индустрије.

Проблем је што оно што је претекло од америчког производног сектора после великог опадања у годинама након 2000. није довољног обима да се окористи о примену вештачке интелигенције. Инсталирање приватних мрежа пете генерације не поклапа се у потпуности са применом вештачке интелигенције будући да вај-фај и оптички каблови могу да преносе информације подједнако добро у извесним фабричким окружењима. Али 5Г има очите предности у односу на комуникацију која се остварује путем каблова у окружењу где делује брза и тешка механизација, посебно у производњи у којој се интензивно користе роботи, као и у рудницима, лукама и складиштима.

Америчко одбацивање 5г мреже

5Г Мрежа, илустрација, (Фото: Блиц)

Према подацима Европске 5Г опсерваторије, око 60 фабрика, лука и аеродрома изградило је сопствене 5Г мреже, међу којима су најистакнутији произвођачи аутомобила Фолксваген, Порше, Саад и Тојота. Опет, већина производних и транспортних фирми које примењују технологију четврте индустријске револуције имају велику присуство у Кини.

Као западна потрошачка технологија, 5Г је била разочарање. Као што стоји у наслову чланка објављеном у Волстрит џурналу у јануару 2023: „Није само до вас: 5Г је велико разочарање”. Са брзином преузимања података од 150 мегабита по секунди америчке 5Г мреже су двоструко спорије од кинеских. A неке америчке мреже пете генерације имају мању брзину одзива од мрежа четврте генерације које су им претходиле – што их чини мање корисним за примене попут оних у аутоматизованим возилима. Умањење брзине 5Г инфраструктуре донело је Ериксону губитке током другог тромесечја 2023. године.

Кина, насупрот томе, види мрежу пете генерације као индустријску технологију и очекује да 5Г2Б (мрежа пете генерације намењена пословању) повећа продају. Однос цена акција западних у односу на кинеске компаније садржи неке наговештаје будућности.

Хуавеј, највећи произвођач телекомуникационе инфраструктуре, је приватна компанија (у власништву запослених) и стога нема цену својих деоница на берзи, тако да није могуће стећи такав увид. Али кинеска телекомуникациона компанија која је на другом месту, ЗТЕ, може нам помоћи да угрубо проценимо како стоји Хуавеј.

Вредности њених деоница су се удвостручиле током последњих пет година, док су другорангирана и трећерангирана светска компанија – Ериксон и Нокија – изгубиле око 30 одсто своје тржишне вредности (учинак компанија изражен је у америчким доларима). Ово је још импресивније ако се узме у обзир да су индекси европских берзи порасли за 23 одсто између јула 2018. и јула 2023. године док је кинески берзански индекс (ЦСИ 300) готово непромењен.

5Г Торањ, (Фото: CNBC)

Амерички притисак искључио је кинеске компаније са америчког тржишта, као и са тржишта многих европских земаља, али кинеске компаније доминирају на домаћем тржишту као и у великом делу Глобалног југа.

Кина стога има специфичну предност у широкопојасној комуникацији 5Г, која је критични елеменат у пословној аутоматизацији. Преношење велике количине података (на пример, хиљада фотографија стања на фабричкој покретној траци у минути или видео снимка подземног ископавања у руднику у реалном времену) је уско грло које је теже проширити него брзину чипова.

Прошлог месеца, Кина је била прва земља која је определила спектар фреквенција од шест гигахерца 5Г и 6Г сервисима, како би промовисала „глобалну или регионалну поделу 5Г/6Г ресурса спектра” и како би обезбедила утемељење за „промовисање мобилне комуникације и индустријског развоја у земљи.”

Америчко опредељивање спектра фаворизује вај-фај у односу на мобилну широкопојасну комуникацију, додељујући скоро целокупни спектар од 6 гигахерца „нелиценцираном коришћењу”, односно вај-фају. Као што је забележио индустријски вебсајт Лајттрединг, „одлука представља победу за кабловску индустрију и друге заговорнике вај-фаја од Епла до Циска. Али за 5Г мрежне оператере – који и даље истичу да не располажу довољним спектром за широкопојасне услуге великих брзина попут фиксне бежичне мреже – одлука Федералне комуникационе комисије представља корак уназад.”

Лидер у аутоиндустрији

Другим речима америчка политика наставља да даје предност великим технолошким компанијама усмереним на потрошњу у односу на индустријску примену.

Телекомуникациона инфраструктура и повезане примене довеле су до бујања кинеског извоза на Глобални југ, који је од 2019. порастао за 50 одсто у земље чланице Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН), скоро сто одсто у Бразил, или 250 одсто у Турску. Широкопојасна комуникација има преображујући утицај у земљама са великим уделом неформалног запослења. Она омогућава приступ сервисима за плаћање преко паметних телефона и чини приступачним банкарство и кредитирање донедавно маргинализованим људима, те обезбеђује информације и продајне могућности предузетницима. Она умањује трошкове достављања услуга, укључујући образовање и здравство, и подстиче развој нових индустрија.

Захваљујући свим овим напорима, Кина је 2023. постала светски лидер у највећој производној индустрији – аутомобилској индустрији – са глобалном продајом од три милијарде долара. Високотехнолошка производња и економија обима ће по свој прилици повећати кинеску предност. Године 1908. Хенри Форд је дефинисао еру масовног власништва личних аутомобила тако што је одредио цену Модела Те од 800 америчких долара, што је био тадашњи амерички БДП по глави становника.

Кина сада производи електрична возила одговарајућег домета и снаге по цени од 11.000 долара, тик нешто испод кинеског БДП-а по становнику. Кинески јефтини али у потпуности функционални електрични аутомобили могли би да доминирају јефтинијим сегментом европског тржишта аутомобилима. Иако је некада био најпродаванији бренд у Кини, сада је тржишни удео Фолксвагена опао, са годишњом продајом која је 2022. пала на 3,2 милиона возила у односу на 4,2 милиона возила пре пандемије. Користи 5Гб2 вештачке интелигенције су стога опипљиви и видљиви: јефтинији индустријски производи, ефикасније луке, распоређивање аутоматизованих возила и тако даље.

У међувремену, на Западу, много је мање јасно како ће велики језички модели подстаћи профитабилност. Генеративна вештачка интелигенција можда нађе неку исплативију примену у будућности, посебно у сфери аутоматизације софтвера, а како садашња технологија оправдава хиљаде милијарди долара додатног берзанског вредновања инспирисаног Чет Џи-Пи-Ти-јем остаје својеврсна мистериja. Чет Џи-Пи-Ти је у међувремену изгледа досегао свој врхунац у привлачењу пажње знатижељне јавности, с обзиром на пад од 10 одсто посетилаца вебсајта у јуну.

Што се тиче садашње употребе и процена, слика је оптимистичка. Истраживање Ејжа тајмса бележи да би замењивање сваког запосленог у сектору подршке у САД уштедело свега 1,6 милијарди долара годишње, док би замењивање програмера распоређених према заради у доњој четвртини уштедело свега 2,5 милијарде долара.

Неуспех санкција

Сукоб Америке и Кине око чипова, илустрација, (Фото: Архива)

Из неколико разлога, америчке санкције нису ефикасне у ограничавању развоја вештачке интелигенције у Кини.

Прво, као што је примећено, кинески домаћи пројектанти су конкурентни у индустријској примени, која по правилу захтева мање рачунарске моћи у односу на велике језичке моделе и можда већ сада нуде перформансе које су еквивалентне онима које нуде Нвидиа и АМД.

Друго, кинески СМИК може да произведе седмонанометарски чип, иако по већој цени и са мањом ефикасношћу. Ова компанија свакако може да задовољи потребе кинеске војске за чиповима од седам нанометара. Ове потребе су вероватно прилично мале; постојећи војни системи углавном користе старије микрочипове, који су робуснији и лакше отврдну, као што је објашњено у студији РАНД корпорације из 2022. године.

Треће, Нвидијини најбржи чипови потребни за вештачку интелигенцију већ су доступни у Кини преко препродаваца (премда по вишој цени). Спорије верзије које је пројектовала Нвидиа како би се ускладила са прописаним америчким ограничењима и даље се продају у Кини, иако би, према неким извештајима, Вашингтон могао и ово да забрани.

Заустављање кинеских фирми да не користе америчку рачунарску моћ за вештачку интелигенцију путем клауд рачунарских сервиса неће постићи много, сматрају лидери ове америчке индустрије. Генерални директор Амазона Енди Џеси одговорио је на питање Ес-Ен-Би-Сија 6. јула:

„Један од предлога који разматра администрација јесте замисао да кинеске компаније неће имати приступ клауд рачунарским ресурсима потребним за вештачку интелигенцију путем хипер скејлера, преко клауд провајдера, као што је Амазон. Да ли можете да процените колико ће утицати на Амазон уколико кинеске компаније не буду имале приступ скејл рачунарским ресурсима вештачке интелигенције на Амазоновим веб сервисима?” Џеси одговара: „Па, реалност јесте да постоје неки врло снажни кинески клауд провајдери у самој Кини, тако да ће кинеске компаније имати приступ капацитетима вештачке интелигенције, без обзира да ли ће их буду обезбеђивати америчке, европске или кинеске компаније.“

Такмичи се или нестани

Заставе Кине и Америке,
(Фото: CNBC)

Као што се може приметити, америчка ограничења на извоз технологије у Кину нису зауставила, па чак ни успорила остварења у домену примене вештачке интелигенције која имају највећи стратешки значај. У исто време, ограничења на продају у Кини смањују приход америчких произвођача микрочипова и угрожавају њихов буџет за истраживање и развој. У децембру 2019. године, Министарство одбране ставило је вето на план Трампове администрације да забрани извоз напредних чипова Хуавеју на основу тога да би губитак Хуавеја као муштерије утицао на способност произвођача микрочипова да одржавају потребан ниво трошкова за истраживање и развој. Председник Доналд Трамп у почетку је подржао позицију Пентагона, али је затим променио своје мишљење касније током 2020. године, када се епидемија вируса корона разбуктала у пуном јеку.

Индустрија полупроводника је јединствена по обиму потребних средстава за истраживање и развој. Она је определила 200 милијарди долара за истраживање и развој у 2021. години када је остварила продају од 600 милијарди долара (стварна сума биће 160 милијарди или мање због превелике понуде и последичног пада цена). Ниједна друга индустрија не опредељује трећину свог прихода за истраживање и развој.

Највећа светска индустрија – аутомобилска индустрија – троши отприлике једну четрнаестину на истраживање и развој. Компанијама попут Квалкома, која зарађује трећину својих прихода у Кини, или Нвидије која остварује петину прихода у овој земљи, подршка коју обезбеђује „Чипс акт” неће надоместити губитак прихода проистекао из федералних ограничења. Ове компаније лобирају да Бајденова администрација олакша ограничења наметнута Кини, и за то имају добре разлоге. У ствари, исте оне аргументе је изложио и Пентагон у децембру 2019. године.

Ограничења извоза високотехнолошких производа у Кину у најбољем случају означавају застој (кинеског технолошког развоја). На крају крајева, Кина – у којој сваке године дипломира више инжењера него у остатку света заједно, ће развити замену за производе компанија попут АСМЛ-а, главног светског произвођача опреме за ултраљубичасту литографију, упозоравају из ове компаније.

Чак и као застој, међутим, ова контрола слаби. Она намеће високу цену Кини на неколико различитих начина али не обуставља Четврту индустријску револуцију. Напротив, ограничено усвајање технологија Четврте индустријске револуције у америчкој индустрији концентрисано је у неколико фирми које имају снажне везе са Кином.

Колике год биле његове заслуге, „Чипс акт” није замена за онај опсег напора које су САД уложиле у програм „Аполо”, или током 1970-их и 1980-их када је Агенција за напредне истраживачке одбрамбене пројекте (DARPA) финансирала стварање дигиталне економије. САД су 1983. године определиле 1,2 одсто бруто друштвеног производа и пет одсто америчког федералног буџета на федерална истраживања и развој. Данас трошимо свега 0,6 одсто бруто друштвеног производа на истраживање и развој и једва два одсто федералног буџета.

Како бисмо одржали технолошко вођство у односу на Кину морамо да потрошимо додатних неколико стотина милијарди долара, да обучимо високо квалификовану радну снагу, образујемо или увеземо још више научника и инжењера, и пружимо широке подстицаје производним делатностима. Једноставно је превише касно за потискивање Кине. То више није у домену наше моћи. Но, оно што је и даље у домену наше моћи јесте обнова америчког вођства.

Дејвид П. Голдман

Превод: Милош М. Милојевић/Нови Стандард

Извор: nationalinterest.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *