У недјељу вече, 27. августа, спуштена је завјеса на 36. издање Херцегновског филмског фестивала. Право је вријеме да се открије оно што су организатори ове манифестације жељели да сакрију од филмске публике и јавности.
Жељели су да са спуштеном завјесом заборавимо спектакуларну најаву проф. Драгана Копривице, тренутно гаражираног у Подгорици, да је Фестивал требао да почне приказивањем филма „Живко Николић – Недосањани сан“. А, онда се десило оно, ни у сну се не снило: филм о нашем прослављеном редитељу приказан је у оквиру „споредног програма“.
Зашто је дошло до овако драстичне промјене у ионако спорном репертоару Фестивала? Зашто је за организаторе Фестивала, селекторку Јелену Мишељић, потом предсједника Савјета филмског фестивала, драматурга Стевана Копривицу и незнавену Ану Замбелић, коју је запало мјесто секретарке за културу, „Недосањани сан“ Живка Николића представљао кошмар?
Поменута Замбелић, иначе члан подцензусне партије ПЗП-007%, поставила је драматурга Копривицу на мјесто члана Савјета испред Општине Херцег Нови. Да ли је ово намјештење покушај рехабилитације Стевана Копривице који је 2019. године, хуманитарни концерт за Косово на Канли кули назвао, између осталог, „навијачко-нацистичким дивљањем“ и „клеро-националистичким атавизмом“?
Свашта је Копривица надробио у свом тадашњем осврту на хуманитарни концерт, док су му се као у делиријум тременсу привиђале у Херцег Новом минхенске пиваре, све вријеме се додворавајући клептократском режиму, чему је увијек био склон. Но, сироти Стево, тада није знао да се његовом љубљеном вођи криминалне партије приближава крај. У међувремену се поталаушуо, уфуњао, покрио ушима и сачекао згодну прилику да га некадашња буцачица карата у Херцег фесту, сада у својству градске секретарке културе, постави за општинског намјесника у Савјету филмског фестивала. Комедијант случај је хтио да драматург постане и сам трагикомични јунак доба злог.
Спуштена је завјеса херцегновског филмског фестивала, али се иза њених фалти и испод црвеног тепиха хтјело штошта сакрити. Но, безуспјешно, и на срамоту Општине која је некада била град културе. Са оваквим репертоарима и кадровима, култура и умјетност биће до даљњег изопштени из Херцег Новог. То објашњава зашто је Живку Николићу додијељена споредна улога, у „споредном програму“ Филмског фестивала који је прије 36 година и почео са премијерним приказивањем Николићевог филма „У име народа“.
Милован Урван

