Пише: Михаило Гајић
Дело Жилијена Бенде Издаја интелектуалаца (La Trahison des Clercs), и даље остаје кључна тачка расправе о улози интелектуалаца у друштву, њиховом политичком ангажману и етичким одговорностима. У овој књизи, Бенда осуђује целу интелектуалну класу због тога што су њени припадници масовно напустили своју традиционалну улогу бранилаца универзалних хуманистичких вредности у корист политичког и идеолошког припадништва.
Готово век након њеног објављивања (1927), Издаја интелектуалаца и даље одјекује у савременом свету. Дилеме које Бенда разматра – од интелектуалаца који се одричу своје хуманистичке мисије у корист политичких покрета, до опасности од спајања разума са идеологијама и напуштања универзалних етичких вредности – остају релевантне и данас, баш као и у турбулентном периоду између два светска рата када је књига писана.
Интелектуалци и политички ангажман
Бендина централна тврдња у Издаји интелектуалаца је да су интелектуалци (или ‘’писари’’ како их је мало поспрдно назвао у самом наслову есеја) – који су традиционално имали задатак да штите објективну истину и бране универзалне вредности попут правде, разума и људског достојанства – изневерили своју мисију тиме што су се повезали са политичким идеологијама.
Почетком 20. века, он је приметио забрињавајући тренд у којем су интелектуалци прихватали националистичке, марксистичке и фашистичке идеологије, тиме напустивши своју улогу непристрасних чувара истине у корист политичких странака и покрета. Бенда критикује интелектуалце због тога што су напустили своју посвећеност апстрактним вредностима и повезали се са покретима који људе своде на једноставне политичке категорије, као што су раса, класа или нација, поништавајући њихову индивидуалну вредност.
Ова критика је и данас врло релевантна. У доба друштвених мрежа и онлајн медија када је медијски садржај од свих удаљен само пар кликова на телефону, интелектуалци често узимају учешће у политичким расправама. Од њих се не само тражи да подрже одређене покрете или заузму страну у политичким дебатама, већ они то често и сами раде. У том контексту, постоји јасна опасност да интелектуалци жртвују своју објективност због политичке користи.
Велики број савремених интелектуалаца, као што су Ноам Чомски, Тома Пикети или Ен Еплбаум дозвољавају да њихове политичке опредељености обликују њихов интелектуални рад. Бендина опомена стога остаје актуелна: интелектуалци морају да одоле искушењу да служе политичким циљевима на штету универзалних хуманистичких вредности.
Улога идеологије у интелектуалном животу
Бендина критика није усмерена само на политички ангажман интелектуалаца, већ и на успон идеолошког начина размишљења. Он тврди да интелектуалци, прихватањем идеологија, одустају од својих критичких способности и тиме постају инструменти идеолошке манипулације. Идеологије, према Бенди, представљају опасност јер подстичу људе да посматрају свет кроз редуктивне, једностране наочаре, чиме подстичу поделу, сукобе и нетрпељивост.
Опасност од идеологије је данас још израженија. Растућа фрагментација политичког дискурса, где се људи препознају у политичким покретима на основу идентитета или страначке припадности, уместо кроз заједничке етичке принципе, одражава Бендине забринутости. Идеологије, било да се темеље на национализму, верском фундаментализму, класној борби или wоке идеологији, гуше сложеност, критичко размишљање и подстичу на прихватање догматских уверења.
Интелектуалци, уколико не преиспитују или не оспоравају ове идеологије, ризикују да ове проблеме амплификују, баш као што је Бенда упозоравао. У савременом свету, са растућом улогом идентитетских политика, популизма и политичког трибализма, ови изазови постају још већи него раније.
Напуштање универзалних вредности
Још један кључни аспект Издаје интелектуалаца је Бендаова критика напуштања универзалних вредности. Бенда је веровао да интелектуалци, повезивањем са одређеним политичким покретима, издају своју одговорност да бране универзалне људске вредности, као што су правда, истина и моралност. Његов мишљење било је да интелектуалци активно доприносе свету у којем се потискују апстрактне, хуманистичке вредности у корист моћи и политичке користи.
Ова критика је нарочито релевантна данас, јер сведочимо све већим нападима на универзалне вредности као што су људска права, демократија и владавина права. У ери када политички лидери и покрети често жртвују етичке принципе због прагматичне политичке користи, интелектуалци имају кључну одговорност да подсете јавност на значај тих вредности.
Извор: Талас
