Пише: Атанас Ступар
Има ватра и благотворна дејства. Пламтеће ватре на широким географским пространствима обнављају живот. Циљане ватре на култивисаном земљишту уништавају паразите. Велики градови спаљују отпад који остаје иза њиховог милионског становништва.
Да ли баш све што је до јуче користило животу треба запалити. Можда га ваља препустити на корист новим животима или га рециклирати за неке друге потребе. Можда, али не и у Црној Гори. Црна Гора није склона уштедама, пренамјенама, санацијама. Црна Гора ужива у пљачкама, саботажама подметачинама, бруталним паљевинама. Не интересује је оно што може бити на корист будућим генерацијама.
Како сачувати и на који начин помоћи оздрављењу државе коју послије тридесетогодишње владавине њен бивши примјер и предсједник заједно са својом партијом покушава запалити опструкцијама, саботажама, немирима, изазивањем грађанског рата. Да ли је могуће обновити, учинити сврсисходним и ефикасним државне, судске, здраствене, образовне системе од којих њихови бивиши руководиоци не да немају више никакве користи већ трпе и личне штете због трагова непочинства која су у њима оставили.
Спаљивана су уобичајена у Црној Гори. Данима су горела документа Државне Безбједности на Жабљаку. Избијали су необјашњиви пожари на мјестима гдје су се чували судски списи. Гореле су архивске грађе државних институција, сјецкале се и палиле тоне печатираних и заведених докумената. На многим мјестима широм државе палиле су се мале ватрице не би ли се разгорела она највећа ватра, ватра заборава. Ватра иза које остаје само пустош.
Данас Подгорички ђаци случајно или намјерно запалише основну школу у којој су одслушали последњи овогодишњи час. Завршава се ђачко доба. Веселе се. Пале ватру. Не осуђујте их. Имали су се од кога том обичају научити. Са зграде Владе Црне Горе три деценије је испаљиван ватромет у част изборних побједа ДПС-а. То вече је слављено на ТВ-у и у свим градовима и мјесним заједницама Црне Горе под именом „Вече побједника“. Сви који се нијесу придртужили слављу чак и из разлога пристојности или животних навика као што је незаинтересованост или ранији одлазак на спавање били су губитници.
Већ четири године Црногорски политичари подмећу ватре испод онога што им више није од користи. Распирују пламен унутар свега што су послије изгубљених избора за собом оставили. Не пада им на памет чак ни да учествују у стабилизацији државе и очувању њених корупцијом нагризлих добара. Свједочимо како бивши Предсједник страствено пали државу којом је управљао три деценије.
Читамо како је његов министар војни запалио министарство војске дарујући средства намијењена војничкој опреми спортистима за реквизите, путовања и хотелске пансионе. Гледамо како су предсједникови директори запалили предузећа која су од њега и његове партије добили без паре и динара. Пред очима нам се потврђује како експерти и функционери бивше а и садашње власти пале своје фалсификоване дипломе. Камо среће да том ватром прочишћују сами себе.
Не. Само се вјежбају за много веће паљевине. Имајте у виду двоструко значење глагола запалити. У шатровачком језику запалити значи преварити, зајебати, покрасти али и нахушкати некога на нешто, бацити масу у транс, утећи од правде, побјећи од сопствене савјести палећи мостове за собом. Зато не осуђујте ђаке основце чак и да су намјерно запалили школу. Наук им је стигао с највиших државних нивоа.
