Не мањка парадокса које је произвела украјинска криза. Запад који оружјем и финансијама продужава сукоб на њеној територији, испланирао је да због могуће глади као последице истог, помаже најугроженије земље. Наравно кредитима које би сиротиња и враћала.
Сједињене Државе, неколико глобалних развојних банака и других финансијских организација представили су план вредан више десетина милијарди долара за решавање светске прехрамбене кризе коју је погоршала украјинска криза.
Тачније, америчко Министарство финансија је објавило да неколико глобалних развојних банака „убрзано ради на финансирању, политичком ангажману и техничкој помоћи“ како би се спречила глад изазвана ратом, растом цена хране и штетом коју климатске промене наносе усевима, пренео је Телеграф Бизнис.
Против глади у свету
Тако ће Светска банка ставити на располагање 30 милијарди долара помоћи, за сузбијање глобалне кризе с храном, Азијска развојна банка ће обезбедити средства за Авганистан и Шри Ланку, Афричка развојна банка ће издвојити 1,5 милијарди долара помоћи за 20 милиона афричких фармера.
Европска банка за обнову и развој, Интерамеричка развојна банка, Међународни фонд за пољопривредни развој такође ће дати неколико десетина милијарди долара у наредним месецима и годинама за подршку произвођачима хране и за решавање проблема дефицитарне понуде.
Амерички Стејт департмент је проценио да је 2021. године више од 193 милиона људи широм света трпело акутну несташицу хране, што је за 40 милиона људи више него претходне године. Предвиђа се да ће до краја ове године још 40 милиона бити гурнуто у сиромаштво и да ће бити изложено прехрамбеној несигурности, навео је АП.
Друга страна медаље
Питање је, међутим, хоће ли најсиромашнијима којима су та средства најпотребнија она и бити доступна.
„Наравно да би сви ти фондови као једна врста прерасподеле богатства, које је иначе опљачкано углавном од тих истих народа и континената, требало да чине бесповратна средства. Ипак не верујем да ће она, макар не у значајном делу, бити бесповратна, али очекујем да буде са значајно ниским каматама и са значајно дужим роковима отплате“, каже за Спутњик консултант Бранко Павловић.
Колико год добро звучао план помоћи сиромашнима, он има и другу страну медаље, објашњава он.
Та идеја да се њима помогне некаквим фондовима због тога што се претпоставља да је могућа несташице хране довешће до такве отимачине и повећања цена да онда државе којима је то заиста потребно и које јесу сиромашне, неће моћи из финансијских разлога уопште да конкуришу за та средства.
Банке ништа не поклањају
Агроекономиста Милан Простран пак сматра да је реч о чистом кредитном аранжману, само вероватно са нешто повољнијим условима отплате.
„Чим је банка у питању, банка никада никоме ништа није поклонила. На крају, новац је роба, банке послују по принципу профита. Камата је њима основни извор прихода. Овде је, ипак, основно питање одакле ће они куповати робу“, каже он за Спутњик.
Наш саговорник подсећа да свет откад постоји имао гладна подручја због суше, непогода, ратних дејстава. Сада је тај проблем ескалирао јер су фондови хране празни што због војних операција, што због тога што су други закључали своје залихе. У свету се годишње произведе до 750 милиона тона пшенице, а њени највећи произвођачи, Кина и Индија, где живи практично трећина човечанства су забраниле извоз.
Где купити
„Мoжете ви издвојити не знам колико милијарди, али ако вам је Индија као други највећи произвођач пшенице на свету затворила своју границу онда продаје само оно што је раније уговорила. Сада се поставља питање одакле ћете ви то да купите. Или ћете поново морати да се обратите Руској Федерацији која ове године очекује род од 80 до 100 милиона тона жита“, истиче Простран.
Како ће неко убедити онога ко има храну да је прода, додаје он, подсетивши да је Кина још пре три месеца за више од 90 милијарди долара купила храну где год је нашла – и пшеницу и кукуруз и соју, чак и пиринач.
Наш познати агроекономиста, при том, констатује да ће што дејства у Украјини буду дуже трајала, ситуација са ценом хране и бројем гладних у свету бити све гора.
Лоши самарићани
Тако смо дошли до чистог парадокса да они који константно шаљу додатно наоружање и практично финансирају продужетак ратних дејства у Украјини, чија пшеница заједно са руском чини 30 одсто глобалног извоза, праве планове за спречавање глади у свету изазване тим сукобом.
Кредите међународних финансијских организација ће, ако уопште буду могли да их повуку ма колико били повољни, враћати наравно земље гладних. Могао би то да буде прилог за дело „Лоши Самарићани“ професора економије са Кембриџа, Ха Џун Чанга, бритку критику светског економског поретка која показује како је тај систем устројен у корист богатих земаља — лоших Самарићана, на уштрб сиромашних.
