Vlada Alžira suspendovala je sporazum o prijateljstvu i saradnji sa Španijom potpisan pre 20 godina i plaćanja između dve zemlje, optužujući Madrid da je poništio deceniju neutralnosti u vezi sa sukobom u Zapadnoj Sahari. Španija želi da reši spor dijalogom, tvrdi šef španske diplomatije. Oštre reakcije stižu iz EU. Alžir je do januara bio najveći snabdevač Španije gasom i očekuje se da će preispitati cene za sve nove ugovore sa španskim kompanijama.
Iz Alžira je navedeno da je potez Španije, nakon što je zvanični Madrid u martu javno podržao stav Maroka oko Zapadne Sahare, bio „kršenje njenih pravnih, moralnih i političkih obaveza“ prema toj bivšoj španskoj koloniji.
Kao odgovor, Alžir je suspendovao Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji, koji je potpisan pre dve decenije i čiji je cilj promovisanje dijaloga i saradnje o političkim, ekonomskim, finansijskim, obrazovnim i odbrambenim pitanjima.
Ne samo što je suspendovan ugovor, nego je i Udruženje banaka Alžira saopštilo da se prekida sa transakcijama između te države i Španije, što prema alžirskim izvorima utiče na svu trgovinu osim na snabdevanje gasom.
Šef diplomatije Španije Hoze Manuel Lbares istakao je da ta država želi da reši spor dijalogom i diplomatijom.
Odluka Alžira je „izuzetno zabrinjavajuća“, rekla je portparolka Evropske komisije za spoljne poslove Nabila Masrali i pozvala Alžir da je preispita i radi sa Španijom na rešenju.
Reagovao je i šef evropske diplomatije Žosep Borelj.
„EU je spremna da se suprotstavi svakoj vrsti prinudne mere primenjene protiv države članice EU. Međutim, EU nastavlja da favorizuje dijalog“, navodi se u zajedničkoj izjavi Žosepa Borelja i potpredsednika Evropske komisije Valdisa Dombrovskog.
Takav potez zemlje Magreba odražava složeni izazov Španije u balansiranju odnosa sa južnim susedima Marokom i Alžirom, koji je u avgustu prošle godine prekinuo diplomatske odnose sa Rabatom zbog „neprijateljskih dela“.
U aprilu je i Front Polisario, pokret za nezavisnost Zapadne Sahare koji podržava Alžir, rekao da prekida veze sa Španijom.
Lider Polisarija na lečenju u Madridu
Pogoršanje u, ionako složenim odnosima, usledilo je nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp priznao suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom, a Maroko i Izrael potpisali sporazum o normalizaciji odnosa.
Kao i druge zalivske države, Maroko posmatra Iran kao pretnju. Rabat je prekinuo veze sa Teheranom 2018. jer je Iran preko Hezbolaha finansirao pokret Polisario, prenosi Džeruzalem post.
Španija je odbila da sledi primer Vašingtona i suočila se sa gnevom marokanske monarhije nakon što su vlasti dozvolile Brahimu Galiju, vođi Fronta Polisario, koji se opire marokanskoj kontroli teritorije, da se od kovida 19 leči u Španiji. Rabat je uzvratio opozivom ambasadora.
Nekoliko nedelja nakon prijema Galija u bolnicu, više od 10.000 migranata prešlo je u Seutu, španski autonomni grad i eksklavu u severnoj Africi, na južnoj obali Gibraltara, na koji i Maroko polaže pravo, dok su marokanske pogranične snage na to „okrenule glavu“, što se smatralo načinom da se izvrši pritisak na Madrid.
U aprilu je španski premijer Pedro Sančez boravio u zvaničnoj posetu Maroku, ne bi li popravio odnose.
Zvanični stav španske vlade, zajedno sa stavom Evropske unije, bio je da podrži referendum pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija za rešavanje dekolonizacije teritorije. Ali, referenduma nema tri decenije.
Međutim, prema saopštenju koje je krajem marta izdala kraljevska palata Maroka, španski premijer Pedro Sančez je u pismu kralju Muhamedu VI prepoznao „važnost pitanja Sahare za Maroko“.
To je iznenadilo i političare u Španiji. Forejn polisi navodi da je krajnje desničarski Voks to nazvao „prokletom uvredom“, dok je partner vladajuće koalicije, Podemos, osudio potez koji je „za žaljenje“.
Abdulah Arabi, koji predstavlja Polisario u Španiji, rekao je da je Pedro Sančez tada „podlegao pritisku i ucenama“ Maroka plaćajući za popravku narušenih političkih i diplomatskih veza. Izjavio je da je to da Zapadna Sahara bude autonomna pod Marokom samo jedna od mnogih opcija o kojima bi trebalo da se glasa na referendumu.
Ako međunarodni akteri i države priznaju suverenitet Maroka nad tim regionom, to bi značilo da je Maroko još bliži Kanarskim ostrvima i drugim lučkim gradovima kao što su Seuta i Melilja sa kojima se graniči.
Gas i upozorenja
Alžir je, prema pisanju Maroko vorld njuza do januara bio ključni snabdevač Španije gasom, kada su, prema izveštaju Enagasa, španske energetske nacionalne kompanije, tu državu pretekle SAD. Očekuje se da će Alžir preispitati cene za svaki novi ugovor sa španskim kompanijama, rekao je za Rojters izvor upoznat sa tim pitanjem.
Alžir će poštovati posvećenost isporuke gasa Španiji, ali je na španskim kompanijama da preuzmu ugovorne obaveze, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Alžira.
Pošto se sukob u Zapadnoj Sahari ponovo razbuktao 2020. godine, skoro tri decenije nakon prekida vatre, odnosi između Alžira i Maroka su se naglo pogoršali.
Alžir je zatvorio gasovod Magreb–Evropa, koji prolazi kroz Maroko zbog lobiranja Rabata oko autonomije Zapadne Sahare.
Krajem aprila zapretio je da će raskinuti ugovor o isporuci gasa Španiji ako ga Madrid prebaci na „treću destinaciju“.
Špansko ministarstvo energetike potvrdilo je da planira da isporučuje gas Maroku, ali je naglasilo da taj gas neće biti, kako je navedeno, alžirskog porekla.
Alžirski državni energetski gigant Sonatrač snabdevao je Španiju sa više od 40 odsto prirodnog gasa 2021. godine, od čega se većina dopremala direktno preko 750-kilometarskog gasovoda Medgaz.
Maroko sada želi da uvozi tečni prirodni gas (LNG) iz Španije tako što će preokrenuti tok gasovoda, a plan Rabata je da se razviju dugoročni terminali za uvoz LNG-a.
Trenutni gasni ugovor Alžira sa Španijom je dugoročan, sa cenama znatno ispod sadašnjeg tržišnog nivoa, rekao je za Rojters jedan od izvora koji je tražio da ostane anoniman.
Preokret strategije
Španija je, zatvaranjem gasovoda Magreb–Evropa, shvatila da strateško oslanjanje na ogromnu zavisnost od uvoza gasa iz Alžira, dugoročno nije održivo. Španija ionako smanjuje zavisnost sa Alžira prebacivanjem na tečni prirodni gas koji u velikim količinama uvozi iz SAD, Katara, Nigerije…
Sa druge strane, Alžir ima i ugovor o dopremanju gasa sa drugim evropskim državama. Italija je potpisala sporazum sa Alžirom da, pored trenutnih zaliha, obezbedi 12 odsto potreba za gasom, kako bi ublažila energetsku zavisnost od Rusije.
Zapadna Sahara ima bogata nalazišta fosfata i rude gvožđa. A fosfat je važan sastojak u proizvodnji đubriva. Ima i dugačku obalu i pristup plodnim ribarskim terenima i morskoj nafti u Atlantskom okeanu.
Pozadina sukoba oko Zapadne Sahare
Nekada špansku koloniju, teritoriju Zapadne Sahare su okupirale marokanske i mauritanske trupe 1975. nakon potpisivanja Madridskog sporazuma, kada se Španija jednostrano povukla iz svoje kolonije.
Tim aktom obe zemlje su prekršile deklaraciju Međunarodnog suda pravde (ICJ) iz 1975. godine, da ni Maroko ni Mauritanija nemaju teritorijalni suverenitet nad Zapadnom Saharom.
Teritorija se graniči sa Marokom sa severu, Alžirom na severoistoku, Mauritanijom na istoku i jugu i Atlantskim okeanom na zapadu.
Ujedinjene nacije nisu priznale Madridski sporazum, a mišljenje Kancelarije UN za pravne poslove iz 2002. je pokazalo da kolonizatorske sile ne mogu jednostavno predati ključeve jedne zemlje drugoj, navodi vašingtonski Arapski centar. Front Polisario je 1976. godine objavio iz egzila u Alžiru uspostavljanje Saharske Arapske Demokratske Republike (SADR) kao nezavisne države.
Mauritanija je 1979. potpisala mirovni sporazum sa Frontom Polisario, povukla se iz Zapadne Sahare i priznala SADR.
Maroko je tada anektirao mauritanski deo teritorije koji je ustupila Španija.
Do trenutka prekida vatre 1991. godine, Maroko je potvrdio kontrolu nad više od dve trećine Zapadne Sahare u njenom zapadnom delu duž Atlantskog okeana.
Ujedinjene nacije su obećale referendum o statusu teritorije. Referendum je trebalo da organizuje i sprovede Misija UN za referendum u Zapadnoj Sahari (MINURSO), ali još nije održan.
Više puta je odlagan zbog spora između Maroka i Fronta Polisario oko toga ko ima pravo da glasa o statusu teritorije.
Veruje se da oko 176.000 pripadnika naroda Sahravija živi u pet izbegličkih kampova na tlu Alžira, istočno od Zapadne Sahare, u pustinji koju mnogi smatraju ničijom zemljom. Oslanjaju se na humanitarnu pomoć i robu međunarodnih agencija za pomoć.
Izvor: RTS
