Прије свега не би се требало гласати за ДФ и СНП јер су рушењем Владе Кривокапића прије времена, односно до избора у Подгорици, кључни кривци што су ти избори неуставно одложени а потом отцијепљена Зета прије времена.

Послије кошмара којег су направиле партије условне побједнице, поставља се логично питање- за коју од тих несретних, недораслих, острашћених партија убудуће гласати?
Још је боље питање, за кога не гласати и због чега, да би се одговорило на прво питање.
Прије свега не би се требало гласати за ДФ и СНП јер су рушењем Владе Кривокапића прије времена, односно до избора у Подгорици, кључни кривци што су ти избори неуставно одложени а потом отцијепљена Зета прије времена.
Опет, не би требало гласати за партије које су срушиле Владу Абазовића, а то су: Демократе, Права, Уједињена, као и оне које су том рушењу дале подршку, попут Европа сад и бившег премијера Кривокапића.
Умјесто да се енергично формира техничка Влада на челу са Абазовићем која ће припремити нове изборе, држава је ушла у зону нестабилности што одговара Ђукановићу јер он господствује манијакалним медијима који свакодневно показују жељу да Црна Гора изгори у грађанским сукобима.

Управо зато, одговор на питање, за кога гласати послије свега виђеног- испада једнозначан- ни за кога не треба гласати од побројаних партија јер су све оне демонстрирале да су им освета и страст, као и међусобни сукоби, важнија категорија од мудре политике која би морала царовати политичким просторима.
Управо је то разлог због чега ће се све побројане партије морати суочити с апстиненцијом гласача, коју су саме изазвале својим неконтролисаним понашањем.
Зато ће се први наредни избори, уколико се ствари драстично не измијене, претворити у велику политичку тучу побројаних актера, јер се они скоро двије године не бију против ДПС и његових сателита већ искључиво између себе што је доказ њихове апсолутне неодговорности.
Оне запросто личе на стадо недокланих оваца који трчи за чопором вукова с жељом да их чопор коначно докрајчи.
Шта те партије мисле даље радити- њихова ствар.

Ако гласаче максимално гурну у апстиненцију, даљим лударањима, на изборима се могу очекивати крупна изненађења укључујући и драстичне промјене политичког избора преосталог гласачког тијела, које схвата да су се партије претвориле у „чарапе које треба чешће мијењати“!?
А послије избора их чекају западне амбасаде да им уруче правила понашања, редослиједе потеза, послије чега ће бити и очајања јер ће многе ствари морати урадити против своје воље.
Дакако, нису само партије криве, већ и усијани дио јавности који попут лавине гура партије у екстремна рјешења која доносе срећу због осјећаја извршене освете, и несрећу читавом друштву и држави.
Дакле, ако се констатује да су сви криви, и партије и ужарена јавност, онда се логично поставља питање- какав смо то ми народ и да ли смо унапријед осуђени на крупне, непрескочиве проблеме којима смо кривци ми сами?
Одговор је врло прост- да, јесмо!
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
