Тврдње да нам требају нови, привремени парламентарни избори јер смо у кризи је бесмислица. Локална власт функционише на територији цијеле државе. Врх државе и све гране власти никада нам нијесу ни функционисале изван воље аутарха оличеног у предсједнику партије и државе.
Када се истиче да постоји само једно решење природно је да посумњате у то. Решења има много. Прво и најважније решење подразумијева да се суочите са реалношћу проблема. Решење свих решења је видјети реалност. Ових дана сви траже ванредне парламентарне изборе у Црној Гори. И предсједник државе и парламентарне странке и високи званичници ЕУ. Траже изборе јер не желе да их замара црногорска реалност. А реалност је следећа. Послије 32 године Црној Гори се догодила промјена власти. Сама по себи та промјена се није показала као решење, али јесте као први корак ка решењу. Прва, дугоочекивана промјена власти дочекана је на нож и од нове и од старе власти. Већ двије године са свих страна Црне Горе стижу захтјеви за новим изборима и новом промјеном. За праве промјене треба вријеме.
На прву промјену власти у Црној Гори чекало се пуних 50 година све до доласка Мила Ђукановића на власт. На другу промјену власти чекало се више од 30 година све до најаве свргавања Мила Ђукановића са власти. Нестрпљења с којим се траже неке нове прекомпозиције власти штете Црној Гори. Одмажу јој зато што игноришу вријеме потребно да сами догађај односно промјена власти постане видљив, прихватљив и нормалан. Црна Гора мора схватити да су је два дуга периода од 80 година у којима није било никаквих промјена удаљили и од политичких реалности и од сагледавања сопствених снага потребних за промјене.
Црној Гори послије велике политичке промјена која се догодила на тек завршеним локалним изборима најпотребније је вријеме. Треба јој времена да оконча локалне изборе који још трају. Као друго треба јој времена да се изврше примопредаје и успостављање нових власти у оним мјестима гдје су избори завршени. Чак и за евентуално ванредне парламентарне изборе који се размажено, дјетињасто траже такође је потребно вријеме. То вријеме се мора обезбиједити за предизборни, изборни и постизборни период. Стари изборни калупи и изборни алати захтијевају репарацију. За репарацију треба такође вријеме. Простим сабирањем наведених временских интервала долазимо до времена које отприлике износи око годину и по дана.
Долазимо до датума када ће се свакако одржати редовни парламентарни избори.
Сликовито приказано овај период треба да послужи за чишћење и расплитање извађених рибарских мрежа. На тек завршеним изборима покупио је ко је што покупио. Сви су извукли своје изборне улове на сунце. Свима су нам видљиви. Нечији улов је остао у немирном мору, нечији иструнуо на палуби, нечији улов су појеле птице, нечији улов је конфисковао Спушки затвор а нечији улов тек треба да се сервира народу. Прије поновног бацања изборних мрежа важно је очистити њихова окца и размрсити конце. Под окцима можете подразумијевати судску грану власти која нам није комплетирана. Под концима можете подразумијевати тегове, плутаче, чекрке који су замршени и обесмишљавају функцију и риболова и рибарских мрежа. Не требају нам дакле избори. Треба нам вријеме за чишћење мрежа односно бирачких спискова, елиминисања поткупљивача, уцјењивача, фалсификатора, отимача.
Тврдње да нам требају нови, привремени парламентарни избори јер смо у кризи је бесмислица. Локална власт функционише на територији цијеле државе. Врх државе и све гране власти никада нам нијесу ни функционисале изван воље аутарха оличеног у предсједнику партије и државе. Власт на том нивоу 80 година је била поштеђена и најмање кризе јер су сви конци били у рукама првог човјека партије а држава нам је као што знамо била само понизна слушкиња партије.
Подсјетимо се. Криза је краткотрајно медицинско стање које резултира или оздрављењем или смрћу. Ми нијесмо у кризи. Нијесмо ни у коми. Нијесмо ни у ћорсокаку. Ми смо у стању фрустрације због тек одржаних избора. Незадовољство изборним резултатима производи фрустрацију. Фрустрација јача жељу за деструкцијом. Деструкција тежи што бржем уништавању резултата претходних избора. И фрустрације и деструкције су опасне. Најбоље их лијечи вријеме. Парламентарни избори нијесу решење. Вријеме привикавања на реалност је решење.
Ранко Рајковић
