U državama članicama Evropske unije od 2011. do 2020. analizirano je više od 44.000 uzorka svežeg voća, a rezultati su zabrinjavajući
Organizacija Pesticidi ekšen netvork PAN Jurop još jednom je upozorila da se evropski poljoprivrednici oglušuju o napore da se upotreba pesticida u uzgoju voća svede na minimum.
Iako je u planu evropske strategije da se do 2030. prepolovi upotreba ovih hemikalija, najnoviji izveštaj pokazuje da voće nikad nije bilo zagađenije nego poslednjih godina.
Naime, u državama članicama Evropske unije od 2011. do 2020. analizirano je više od 44.000 uzorka svežeg voća. Otkriveno je da se kontaminacija jabuka, krušaka i šljiva pesticidima gotovo udvostručila od prve godine istraživanja.
Uzorkovanje je pokazalo ogroman rast zagađenih jabuka, krušaka i šljiva. U vrhu liste našle su se kruške sa 49 odsto prisutnosti pesticida, grožđe sa 44 odsto, jabuke 34 odsto, šljive 29 i maline 25 odsto. Treba napomenuti, navodi se, da su tokom sačinjavanja izveštaja uzimani u obzir čak i najmanji ostaci pesticida pronađeni na voću.
U dokumentu koji je nazvana „Raj za pesticide” istaknuto je posebno da su kod krušaka iz Belgiji u 71 odsto uzoraka pronađeni pesticidi makar i u tragovima, u holandskim u 70 odsto i portugalskim 68.
U tih deset godina testirano je oko 17.700 uzoraka jabuka. Sadržaj pesticida se na kraju ovog perioda udvostručio. Kada je u pitanju to voće, u 2020. najviše su kontaminirane one iz Holandije u iznosu od 71 odsto, a slede je Grčka sa 54 i Portugalija sa 50 odsto.
Za šljive je pregledano 4.650 uzoraka, a rezultati su pokazali rast kontaminacije od 81 odsto. Na prvom mestu je Mađarska sa 42 odsto kontaminiranih uzoraka, zatim Grčka sa 41 i Poljska sa 39 odsto. Grčka je imala najviše kontaminiranih uzoraka grožđa, 56 odsto, na drugom mestu je Italija s 47, a na trećem Rumunija sa 43 odsto. U istom periodu pregledano je i 1.497 uzorka maline. Najveće zagađenje pesticidima imale su one iz Norveške sa 64 odsto, a zatim slede Poljska sa 34 i Italija sa 25 odsto.
Ova organizacija u svom izveštaju komentarisala je desetogodišnja ispitivanja i zaključila da su zakoni EU o zabrani najštetnijih pesticida i kontaminaciji voća, koja je veća nego ikad dosad, pokazali potpuni neuspeh.
U izveštaju ističu da su ostaci pesticida povezani s povećanim rizikom od mnogih, pa i najtežih bolesti kao i da su izuzetno toksični za životnu sredinu.
Iz organizacije PAN navode da je cilj Evropske unije o smanjenju pesticida unapred „osuđen na propast”, dok su u portugalskom ogranku organizacije rekli „da je voće sve više kontaminirano jer industrija piše pravila”.
– Evropska komisija je do 2018. strahovala zbog ovakve situacije na tržištu, ali ne vidimo da je preduzeta konkretna mera – optužuje PAN Jurop i dodaje da se umesto poljoprivrede bez toksina, Evropska unija okreće potpunoj upotrebi hemikalija u proizvodnji.
Istovremeno, potrošači kažu da je pre svega sporan kvalitet, ali da je to danak politici proizvodnje savršenih plodova. Već godinama smo svedoci da se na tržištu traži voće uniformisanog izgleda, jabuke recimo isključivo crvene boje, plodovi iste veličine…
– Da nije za jelo, bilo bi u redu. Kvalitet je nestao i izgled je jedino važan. Deca koja se sada rađaju, zapravo nikada neće znati kakav je ukus voća nekada bio i neće ni znati da nešto propuštaju – kažu potrošači, reagujući na izveštaj o pesticidima.
Istraživači napominju da se ovo ispitivanje razlikuje mnogo od svih dosadašnjih jer pokazuje kako se kroz čitavu deceniju menjao način upotrebe pesticida u voćarstvu.
Dok su plodovi kivija pre deset godina bili skoro oslobođeni (četiri odsto) ovih toksičnih supstanci, sada je skoro trećina (32 procenta) kontaminirana. Isto tako, polovina svih višanja koje su uzorkovali zvaničnici bilo je kontaminirano u 2019. godini, u poređenju sa 22 odsto u 2011. Ovo povećanje učestalosti prodaje kontaminiranog voća i povrća potrošačima ide ruku podruku s povećanjem intenziteta pesticida. Sve više se koriste hemijske supstance koje bi trebalo da budu zabranjene u Evropi. Do 2019. godine polovina krušaka proizvedenih u Evropi bila je kontaminirana sa čak pet takvih supstanci, dok je sada 87 odsto u kruškama koje se uzgajaju u Belgiji ili 85 odsto onih proizvedenih u Portugaliji. Iako naučnici upozoravaju na sve veći broj dokaza da takvi „hemijski kokteli” pojačavaju uticaj na ljudsko zdravlje, takve kombinacije još uvek nisu zabranjene u proizvodnji.
Izvor: politika.rs
