Дошло неко такво вријеме да не важи више „књигом на књигу“, него Вукотићем на Вукотића.
Пише: Редакција
На насловној страни јучерашње „Побједе“ дигла се (који већ пут?) хајка против обнове Његошеве гробне Цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену. Повод је, овога пута, била промоција књиге Манојла Мања Вукотића „Владика са Ловћена“ у порти Цетињског манастира.
Некада је било „књигом на књигу“, а сад искористише неког историчара Вукоту Вукотића, да оспорава све оно што пише у сердар Мањовој књизи. Тешка работа, па се Вукота пазио да не додирне Презимењака, него распалио по „Цркви Србије“ и прочаја. Мало за чевски рз, али нека му.
Него што од свих јада утврди Вукота:
Naravno ono što ih u svemu tome najviše boli je Mauzolej Ivana Meštrovića koji je sve suprotno od onoga što oni propagiraju. Taj Mauzolej je simbol građanske, slobodne, uspravne Crne Gore, koja je ravnopravna sa svim drugim narodima – rekao je Vukotić.
Може се, наравно, вјеровати у то, али историчар би требало да зна када је настао тај симбол, па да протумачи од када му се приписује значај за „грађанску, слободну, усправну, равноправну итд“ Црну Гору.
Најбоље да се вратимо изворима.
У Његошевом броју „Нове Европе“ (бр.1, 1. јануар 1925) Милан Ћурчин објавио је Мештровићеве скице „Његошеве гробнице на Ловћену“ и кратак коментар уз њих:
Његошева Гробница на Ловћену,
(рад Ивана Мештровића).Уз овај број доносимо, као прилог, репродукције цртежа Његошеве Гробнице на Ловћену, како ју je замислио и нацртао И. Мештровић.
Ове цртеже радио je Мештровић (како смо већ рекли y броју „Нове Европе“ од 1. јула 1924), пo жељи краљевој; али je прорачун за градњу био краљу одвише велик, пa je засада одустао од намере да овај споменик да подићи на Ловћену, Тако ћe замисао уметникова остати засад, a можда и заувек, на хартији. Четири од ових цртежа, y оригиналу, изложени су, први пут, на садашњој изложби Мештровићевих радова y Њујорку (Brooklyn Museum); a сви који постоје, овде ce први пут репродукују, са дозволом Г. Мештровића. Ћ.
Главна скица била је ова:
Како је од жеље краља Сандра (надимак у кући Петровића), настало симболично значење баш „грађанске, слободне, усправне, равноправне итд.“ Црне Горе, које је однекуд противно значењу Његошеве капеле, то наши историчари, бојати се, никада неће умјети да објасне.
