Пише: Вук Бачановић
Подгорички дневни лист Побједа је посљедњег дана маја објавио да полиција посједује значајне доказе о оба масакра на Цетињу. Побједа је, како је наведено у чланку, дошла до сазнања да се ради о видео-запису на којем се чује свештено лице Српске православне цркве како пред групом грађана, међу којима је Ацо Мартиновић, „с мржњом говори о Цетињанима и Цетињу, поручује како тај град не треба да постоји“. Према истим наводима, исто неименовано свештено лице потом Мартиновићу упућује питање: „Ацо, је ли ово добро?“, а он одговара потврдно.
Полиција је наредног дана демантовала да посједује такав снимак.
Ради се, дакле, о класичном и нимало оригиналном хушкачком спину, карактеристичном за медије блиске ДПС-у. Стога нас не треба чудити што чланак не садржи ни елементарне елементе професионалног новинарског приступа – нема питања упућених другој страни, нема навођења извора који су наводно доставили видео или сазнање о његовом постојању, нити доказа да видео уопште постоји. Недостаје било каква логичка верификација или контекстуализација наведених информација.
Све и да је потврђено постојање снимка на којем одређено свештено лице говори да „Цетиње не треба да постоји“, остаје питање: да ли је то речено у контексту постојећих политичких и религијских анимозитета или као отворен позив на масакре недужног становништва? Да ли присебан човјек може повјеровати да би било који свештеник Српске православне цркве, с обзиром на деликатну политичку ситуацију на Цетињу, позивао ментално нестабилне особе да убијају своје суграђане и чланове породица?
То су питања која би поставио новинар са базичним знањем о професији, а да не говоримо о уреднику који одобрава објављивање оваквог памфлета.
Шта имамо умјесто тога? Преноси се мишљење бабе Машане – да, добро сте прочитали – особе која се уопште не наводи пуним именом и презименом, већ као баба Машана, да је Цетињски манастир пун оружја, те њен позив да се та, ни на чему заснована, оптужба испита. Дакле, имамо непостојећи видео, изјаву једне бабе и сугерисање да је масакре које су починиле двије ментално поремећене особе заправо планирао хушкачки свештеник из манастира намјенски претвореног у војни магацин, који ће наставити да регрутује потенцијалне психопатске убице како би уништио Цетиње и Цетињане. Маестралан паклени план, нема шта. Недостаје још само да се у сљедећем наставку појави икона Светог Саве која рецитује Меморандум САНУ и мутирани двоглави орао који, по игумановом наређењу, ждере малу дјецу ако се изјасне као национални Црногорци.
Међутим, овдје није ријеч само о лошем новинарству – овдје је ријеч о опасном пројекту. Побједа не пише текстове, већ саставља оптужнице и пресуђује. Не извјештава, већ загађује јавни простор фабрикацијама које имају само једну сврху: да демонизују и, на крају, оправдају насиље.
Зато се поставља врло логично питање: хоће ли ово бити преломни моменат када ће овакви памфлети престати да се објављују, а Побједа постане истински медијски сервис, а не дио опскурне пропагандистичке машинерије?
