Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Вук Бачановић: Босански перпетум мобиле: Срби повлаче, Бошњаци цитирају

Журнал
Published: 20. октобар, 2025.
Share
Радован Караџић и Алија Изетбеговић, (Фото: Anadolu Ajansi)
SHARE

Пише: Вук Бачановић

БАЊА ЛУКА: У оно митско вријеме кад су „визионари“ инспирисани враџбинама Драгоша Калајића у заносу цртали границе српске будућности, Радован Караџић је, по свједочењу Биљане Плавшић, закопавао „трокрсте баба Стане“ по ливадама изван Гламоча, Грахова и Дрвара — да би доказао да су будуће српске границе тамо гдје Радованово божанство одлучи, а не гдје војска стане. Украtко: кад унапријед продаш територије, прогласи то за псуедотеологију.

Данас, три деценије касније, исти теолошко-геополитички метод преовладава — само у верзији за ријалити публику са Пинка и Хепија. Умјесто трокрста, закопавају се закони. Забранили су Суд, Тужилаштво и СИПА-у, прогласили ослобођење територије од „Сарајевске тираније“, па онда, чим је постало јасно да су их Трампови лобисти вукли за нос и да се литијум може отети и без претходног беспотребног претварања Републике Српске у ново, трампистичко Придњестровље — хоп! — повукли све. „Божја воља“ се поново манифестовала. Овај пут у виду пресуде у ПДФ формату.

Радован је барем имао неког морбидног стила — кад је лагао, звучало је као да режира апокалиптички блокбастер: атомска бомба, Теслино оружје, арханђео огрнут тробојком, сатиремо ђавола стародревним поздравом са три прста који је, додуше, измислио Вук Драшковић 1990, али ко би се сад бринуо о тим ситницама. Данашњи насљедници лудог краља и масовног убице су суштаствена досада — чиновници апокалипсе, који све своје револуције овјеравају печатом и поништавају у задатом року. Бирократе без драме, апокалипса без маште.

Вук Бачановић: Независно новинарство, најстарији занат у Црној Гори

САРАЈЕВО: У Сарајеву је, уз свечано кићење болом и поносом, обиљежена стота годишњица рођења и двадесет и друга од смрти Алије Изетбеговића — визионара за све оне чија визија у животу није добацивала даље од продавнице на ћошку и који је БиХ претворио у апликацију за међународну окупацију.

И, као и сваке године, камера је ухватила исти бизарни призор: да у првом реду, тик уз „оца нације“, и даље је истакнут мезар психопатског убице сарајевских Срба Мушана Топаловића Цаце — доказ да у Изетбвеговићевој визији БиХ ни сепулкрална култура није заснива на заслугама, већ на симболичком кључу рада „за нашу ствар“. Та близина два гроба најискренији је портрет Босне: јефтино моралисање и злочин под истом заставом и са истим спонзорима.

Политичари су, као и увијек, редом држали своје пригодне бесједе, у којима се тешко одлучити шта више вријеђа интелигенцију — празна реторика или убјеђење да ико у публици у то још вјерује. Свако је понављао своју верзију легенде о „великој мудрости“, о „историјској одговорности“, о „вјери у човјека“ — као и обично све док се није изгубила нит ко је кога водио, а ко кога закопао.

Ах да — потом је у Народном позоришту изведена, ни мање ни више, симфонијска поема по Изетбеговићевом епохалном дјелу „Мом бијегу у слободу“.  У књизи стоји она знаменита мисао:

„Када изгубим разлоге да живим, умријећу.“

Судећи по свему, разлоге је изгубио одавно — али је његова идеја остала да живи, као злодух који се храни туђом интелигенцијом и колективном патологијом самосажаљевања.

Другим ријечима, ако је Алија Изетбеговић био генијални мислилац визионар, онда је то и сваки пензионер који по разним књигама подвлачи туђе мисли да би се удварао продавачицама на пијаци. С том разликом што је Алија оно што је исподвлачио зблендао у неколико наслова — забавних као шалица каве са пристутнима на семинару моралне обнове Алојзија Степинца из 1942.

Вук Бачановић: Независно новинарство, најстарији занат у Црној Гори

ЕПИЛОГ: И тако, тридесет година након што су једни закопавали „трокрсте баба Стане“, а други штампали мисли за књигу „Мој бијег у стварност која не постоји“, Босна и Херцеговина је остала као споменик двају базичних идиота — једног који је једнако слушао савјете америчких шпијуна и баба врачара и другог који је мислио да се држава може добити на вересију од бјелосвјетског олоша.

Бања Лука данас закопава законе умјесто крстова, Сарајево изводи бизарне симфоније умјесто политике, и једни и други се поносно гледају преко исте провалије као главница и промјењива каматна стопа истог неисплаћеног кредита.

Дејтонска Босна је тако постала савршени perpetuum mobile балканске апсурдности: што мање државе — то више предсједника, што мање размишљања — то више генијалних мислилаца, што мање будућности — то више комеморација. Једни закопавају „националну част“ у блато, други сваке године пребиру по Изетбеговићевим свескама као по магичним таблицама Хермеса Трисмегистоса.

И на крају, кад се све сабере, остаје једна заједничка судбина: народи који су, сваки у својој визији, побјегли у слободу — и још трче, тридесет година касније, у круг, као хрчци у кавезу од мита и митова. „Божја воља“ је, изгледа, коначно остварена:

Није пропала ни Босна ни Херцеговина ни Република Српска — само је базична присебност отишла у емиграцију и тамо поднијела захтјев за трајни политички азил.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:БоснаБошњациВук БачановићСрби
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ђорђе Матић: Више од филма
Next Article Небојша Поповић: Демографија Црне Горе већ промијењена – држава спава

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Душан Ковачевић: Памтим само људе који су насмијани

Слобода је лични избор у било чему што радите, ја не вјерујем у колективну слободу…

By Журнал

Марко Савковић: Израел и суседи годину дана после: Хаос пред вратима

Пише: Марко Савковић Сукоб и погибија трају једанаест месеци али добрих вести још увек нема.…

By Журнал

За ГП УРА ДПС служи као напуњен пиштољ

Нема потребе за мистификацијама преговарачких позиција, замјеном теза и вулгарно приземним играма ријечи. Ствар је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Предлог Цемију и Лемију

By Журнал
Гледишта

Горан Даниловић: Влада „отклонила недостатке“ тако што је отклонила мене?

By Журнал
Гледишта

Камо сјутра у Улцињу?

By Журнал
Гледишта

Скот Ритер: Нуклеарно оружје као илузија сигурности

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?