Пише: Данило Даниловић
Локални избори у десет општина у Србији нису имали за циљ побједу позиције или опозиције, већ се стиче утисак да су ово били избори у којима су обије стране покушале да покажу да нису губитници. Други утисак је да су ови избори још једном потврдили оно што сви који бестрасно промишљају политичку сцену у Србији одавно знају. Да друштво подијељено у свакој тачки свога политичког бића, притиснуто с једне стране репресијом актуелне власти, а с друге надреалним и инфантилним обећањима ангажоване опозиције, неминовно клизи ка терору.
Ћаци и Нећаци истом задатку, који гарантује растакање српског националног бића, националних интереса и националних права. Овдје се ипак мора издвојити студентска листа која се окупила око идеје прекомпоновања српске политичке, културне и социјане сцене и која је показала изненађујући ново политичког прагматизма не дозволивши да буду инхибисани од Вучићеве инстант опозиције.
Маринко М. Вучинић: Рајетинска политика и слугерањство А. Вучића
Претучен активиста СНС-а, финансијер блокадера потегао је пиштољ након чега је његов аутомобил демолиран, активисти СНС-а претукли блокадере, блокадери упали у тајни штаб СНС-а, СНС активисти имају дупле бирачке спискове итд. Оваква атмосфера која се понавља од избора до избора би ваљда требало да убиједе грађане Србије да живе циркуску представу у којој би сви требало да се преметну у циркузанте, несвјесне да уствари играју тачку на ужету сопственог живота.
Намјесто зреле политичке мисли, намјесто истине, симулакрум и лакрдијаштво, па изволите. За то вријеме власник циркуса и они који претендују да преузму власништво над овим извором новца и моћи – како се данас свуда па и код нас доживљава политика- задовољно трљају руке. И једни и други су прогласили побједу и и једни и други знају да су изгубили. Неки мало више неки мало мање, али какве то везе има, задатак је испуњен.
Власт је добила вјетар у једра за предстојеће парламентарне изборе, прогласила апсолутну побједу, иако бројке показују њен пад у свим општинама у односу на изборе 2022. и то не занемарљив пад. Али за Вучићеве бираче ово мора бити аксиом. Опозиција је натакла још један мученички вијенац и добила разлог да тражи још више новца од својих финансијера- јер се овај режим не може поразити без озбиљније и обилатије прекограниче помоћи. Једино је студентска листа успјела да се позиционира за предстојеће парламентарне изборе освојивши завидан број гласова у ових десет општина.
Гдје је национална опозиција? Она се још није конституисала, мало касни за реалношћу. Самозадовољава се умним бравурама и академским критикама, не излазећи из зоне комфора својих катедри. Није Србији потребна промјена фигура на политичкој шаховској табли, она мора да променити таблу, јер ће без тога свака игра водити до истог пораза.
