Пише: Филип Драговић
Упркос вапијућој потреби да се редефинише историјски поглед на Други свјетски рат, и још више, упркос насушној потреби да се Црна Гора гради као друштво слободних грађана и народа који у њој живе, владика Методије и разна „преживјела“ удружења Равногораца, гурнули су јавности прст у око, пардон, споменик у око, посвећен најконтраверзнијој од свих личности ЈВуО, официру са бар три-четири капе, Павлу Ђуришићу. И то су урадили тако што је „приватни споменик са приватног имања“ унешен у Божији храм, међу светитеље и пустињаке. И тако су нам, владика и нео-четници, умјесто оправданог пијетета над жртвама комунистичких злочина, и објективног истицања праведне борбе многих равногорских герилаца, понудили убицу нејачи и поглавника „Црногорске народне војске“, несумњивог сарадника Секуле Дрљевића, који је издао и свог команданта Дражу Михаиловића, као примјер за углед? Па још освештани, мимо сваког црквеног канона.
А најгоре од свега је то што знамо да је ово, баш све овако изведено (са химном Србије, и против постојећих законских норми ЦГ) шлаг на торту Вучићевог покушаја да мало ватре из Србије, пренесе у Црну Гору, и растерети себе великог притиска. А ни то не би било баш скроз неморално када се тај Вучићев шлаг не би овдје претварао у кеца којег пун рукав може напунити ДПС. Шта је „црква Србије“ у ЦГ, ако није управо овај перформанс који је у селу Заостро организовао Методије? Или, ако није Методије, ко га то превари и насанка? Насанка у сред љета!
Другим ријечима: Вучић је Ђукановићу, сада пред крај сезоне, поклонио скулптуру сличну оној у древној Троји, а у лику споменика Ђуришићу, да се Ђукановић, и сва она омладина у ДПС-у играју до миле воље, цијеле јесени, и чачкају крхку коалицију, управо по њеним најосјетљивијим шавовима.
