За Журнал пише: Војин Грубач
Тачно је било потребно само седам сати да под моћним и ефективним ударом Милове медијске хоботнице Влада промијени одлуку о крупном државном финансирању идеолошког и пропагандистичког башибозука, званог Факултет за црногорски језик и књижевност (ФЦЈК). ДПС је са својим медијским ратницима глатко добио ту битку с резултатом 7:0. За седам сати, нико им није пружио отпор.
Толико је доминантна је била та побједа да је ФЦЈК, послије одлуке да добије 700.000 евра, оне који су му тај новац дали назвао „клерофашистичким снагама“. Новац су им дали „клерофашисти“, веле, који су поражени. Ето ти сад! Дао си им новац, а они ти залијепише шамар уз уши. Дивно!
И заиста, десио се запањујуће и застрашујуће брз пораз условних побједника августа 2020. године, прије свега ЗБЦГ-а али и Демократа, који је показао да је њихова идеолошка, пропагандна и медијска моћ слабашна и безначајна у односу на снагу противника, на жалост.
Прије тога је данима губљена битка, а и сада се губи на теми «четника и партизана», коју су сами пројектовали као битну, а потом у једном дану за само седам сати били збрисани по теми финансирања ФЦЈК.
Закључак је прост, без моћне и осмишљене пропаганде и квалитетних тимова који је спроводе, ДПС ће многе пројекте условних побједника 2020. године али и садашње парламентарне већине лако елиминисати. Зар не видите гдје је проблем?
Док Ђукановићев медијски пул има бар стотину пропагандиста, његови противници их имају не више од пет, који када глатко изгубе медијску и идеолошку битку: кривца не траже сопственој немоћи, неорганизованости и неспособности- већ у другима.
Рецимо, у ПЕС-у и премијеру Спајићу чија је агенда економија а не бесмислена идентитетска надгорњавања!? А бесмислена су прије свега, јер пракса показује да их њихови покретачи из партија које су у садашњој власти редовно губе. Логика говори, ако губиш све битке по идентитетским темама, тада их не покрећи! Или није тако?
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
ФЦЈК је давно требало укинути финанасирање
Иначе, псеудофакултету извјесних: Радомана, Чиргића, Батрићевића,…, је давно требало укинути финансирање јер се ради о политичком и идеолошком фосилу суманутих предатора из времена Мила Ђукановића.
На Филозофском факултету у Никшићу постоји Катедра за црногорски језик и књижевност. Зашто је потребно финансирати ФЦЈК?! Да био опстало то Милово легло ултранационалиста и шовиниста, који себе називају «антифашистима»? Да би мутили и таласали друштвену сцену Црне Горе својим бјеснилима?
Финансирати идеолошке јастребове који су ту установу претворили у екстремистички бункер за сијање идеолошке мржње и узнемиравање јавности, уопште нема смисла. Тачније, сумануто је. Да би се укинуло финансирање тога брлога идеолошких екстремиста, неопходно је било добити медијску битку против њих.
То се није десило, чак није забиљежен један случај парирања за тих седам сати медијског урагана који се обрушио на иницијаторе ускраћивања финансирања, као и на Владу. Зашто се иницијатори нису супротставили?
Ово је био знаковити и тешки пораз условних побједника 2020. године, који и даље немају медијски одговор на хајке медија и идеолошких група палог режима Ђукановића. Ко је ту пао, питамо се ми? Па зар није очигледно ко стално пада?
С обзиром на то да је медијска битка спектакуларно брзо изгубљена, те да се она даље могла продужити у јаком нарастању с новим унижењима због беспомоћности, премијер Спајић је донио логичну одлуку о продужетку финансирања ФЦЈК.
Право питање за партије које су тражиле укидање финансирања ФЦЈК би било: што су медијски поражени? А друго питање је: што су до сада, и што ће и убудуће увијек бити медијски поражени? Зар нису свјесни опасности које такво стање ствари носи са собом? Ако нису, ничему се доброме не могу надати.
Професор Миомир Абовић је по питању финасирања ФЦЈК изнио посебан став, и ситуацију описао овако: „Потребно га је финансирати због игроказа који режира Служба државне безбједности, а који је, нажалост, наша друштвена стварност и наш живот задњих тридесет пет година. Екипа са ФЦЈК је, наиме, један од значајнијих глумаца у том игроказу чија је суштина константно стварање артифицијелних друштвених сукоба и константно подгријавање тензија између тзв. Црногораца и тзв. Срба, док се све што је битно (а то битно је отприлике транзит и шверц наркотика и цигарета, прање новца од истог, можда сад и ове криптовалуте, Медојевић недавно рече да су нови велики бизнис онлајн казина итд.) дешава у позадини тог игроказа. Екипа са ФЦЈК је својом проминентном и сировом србофобијом као наручена да буду значајан – а ја бих рекао и незамјенљив – играч у поменутом игроказу; и зато ће још дуго, дуго да буду на државним јаслама. Да будемо праведни према ФЦЈК; све ово што се ради с њима, ради се са потпуним одобрењем и амином свих српских политичара у ЦГ. Тако да, нема ту невиних и наивних.»
Што се тиче тога «одобрења и аминовања свих српских политичара у Црној Гори», прије би се рекло да се ради о ендемској неспособности, која може донијети крупне невоље. И донијеће их свима нама, засигурно!
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Условни побједници августа 2020 имају крупни дефект
Да је у овом случају добијена медијска битка у коју се одмах требало пуном силом укључити, укидање финансирања непотребног и штетног пројекта званог ФЦЈК би било једноставно, логично и неминовно. Како није добијена, финансирање брлога екстрема се наставља као изнуђено рјешење, због пораза.
Условни побједници 30. августа 2020 године имају један крупни стратешки дефект: не умију да воде медијске, идеолошке и политичке битке на начин да дођу до бар једне побједе. Они су увијек у дефанзиви и боре се тако да увијек буду поражени. Чисти мазохизам.
Разлоге таквог стања знамо, нити имају концепт нити људе за такве подухвате. Људи је било, могло их је бити још више али су их изгубили јер су их третирали као учеснике мобе, тачније као «корисне идиоте» који ће их довести на власт а потом бити одбачени у корист партијских неспособњаковића које Бог низашта није дао.
Све су их листом преварили: слабо или уопште не плаћали умјесто да су их часно и с уважавањем: добро плаћали, награђивали, па и преплатили у знак поштовања. Тако су их деморалисали, а може се рећи и одстранили са поља медијских битака губећи јаке играче на својој страни, остајући потом сами и немоћни с партијским послушницима који максимим могу кафу сервирати.
Умјесто у финанасирање и исплаћивање огромног труда тих људи, милионе евра су улагали у концерн Вијести, и не само у њих. И то је била та превара! На концу, преварили су сами себе.
Због тих гријехова, десио им се ПЕС на прошлим парламентарним изборима, а ако овако наставе: десиће им се опет нека нова организација која ће бити казна за нове гријехе.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Међутим, уколико те милионе евра које имају у личним фондовима почну улагати у праве људе и тимове, НВО које су им наклоњене, а не с разних адреса финансирати: Вијести, ЕТВ, Антену-М Дарка Шуковића, ФЦЈК, десиће се промјена ситуације и сасвим сигурно прве побједе на медијском и идеолошком пољу.
Условни побједници августа 2020. нису успјели за пет година да створе своје моћне медијске пулове и финансирају оне људе и групе које умију да пруже отпор безобзирној пропаганди Ђукановићевих пулена. Бавили су се партијским запошљавањима и милионима евра којима су финансирали своје љуте противнике, а одбацили све оне који су умјели да се боре с Ђукановићевим идеолошким злом.
И никада се неће дозвати памети све док им се не деси нека политичка катастрофа, што ће се свакако десити. Тада ће све бити касно, и прекасно. Јер, стално губити медијске битке значи давати сигнале амбасадама Квинте о својој некомпетентности и немоћи, а то може значити у одређеном моменту дисквалификацију од власти. Тада ће се тешка завјеса напокон спустити.
Шта мислите, можда некад ипак дођу себи, пораде на критичним тачкама своје политике, измијене себе по правилима логике и здравог смисла? Да ли ће се то десити? Како ствари сада стоје: не, неће. Они су под стакленим звоном меркантилних илузија, које само невоље могу донијети.
