Пише: Војин Грубач
Подизање питања Резолуције о Сребреници пред Генералном скупштином ОУН представља необичну геостратешку игру Запада.
Она нема утемељење у здравом смислу и природној логици.
Нити у реалности, ако посматрамо погубне процесе страдања Палестинаца у Гази.
Њена је суштина у голим диктатима, кроз које Запад протежира неки свој интерес.
Можда је тај интерес: сурово љуљање стабилности Балкана, које је некоме на Западу баш сада потребно!?
Ако јесте, већ су успјели у тој мисији, чак и да се Резолуција повуче у последњем моменту.
У сваком случају, можемо закључити да су ултиматуми колективног Запада у овом случају толико велики да им не могу одољети велике државе, а камоли успротивити малене државице попут Црне Горе.
За отпор су потребни ресурси, које Црна Гора нема.
У том контексту, интересантно је посматрати радикални став појединих политичких кругова да НСД и ДНП морају напустити парламентарну већину и отићи у опозицију: уколико Влада Спајића у ГС ОУН буде гласала за Резолуцију о Сребреници.
Влада Спајића, поред јаких унутрашњих притисака и невјероватног притиска колективног Запада успјела је да се уклони од коспонзорства резолуције, што се може сматрати јаким и храбрим потезом.
Успјела је дјелимично излобирати један од два предложена амандмана за текст Резолуције.
Још је важније било образложење амандмана: да је Влада Црне Горе за поштовање Дејтонског споразума и против наметања колективне кривице, те да кривица мора бити персонализована.
То што је урадила Влада Црне Горе званични Београд не сматра довољним.
Упућује јој оштре критике зато што се није одупрла притиску колективног Запада и одредила против резолуције.
Међутим, ако ти кругови траже да се партије коалиције ЗБЦГ самоискључе из садашње парламентарне већине, ред би био да кажу: кога желе у новој парламентарној већини умјесто њих?
Да ли желе Бошњачку странку, ХГИ, СД и још једну албанску партију, или варијанту да Владу Спајића мањински подржи ДПС?
И да саопште, шта би од такве нове парламентарне већине имали Београд и Бањалука?
Одговара ли им ситуација гдје би се тиме њихов утицај свео на нулу?
Чак отишао далеко испод нуле, знајући јаки анимозитет Ђукановићевих сателита према Србији и Републици Српској.
Војин Грубач: Подржавамо одлуку Владе да преда два амандмана на Резолуцију о Сребреници у ОУН
У односима према факторима спољне силе, изгледа да Београд протежира дупле стандарде.
Наиме, лоша преговарачка политика званичног Београда по питању Космета у последњих 12 година је довела до тога да је Србија изгубила све полуге утицаја на Космету, а тиме и све позиције које су косметски Срби имали.
Све је то предато Приштини у току преговора, гдје је Београд поклекао под притиском Запада па је коначни резултат такав да су Срби на Космету изгубили сва политичка и национална права.
Изгубили до те мјере да је патријарху српском Порфирију ових дана забрањено да крочи на Космет.
Власт у Србији се није одупрла моћним притисцима Запада по питању Космета, па су зато сви приговори Влади Црне Горе што не може да се у овим временима одупре тим истим, ултимативним притисцима Запада упитни, чак неумјесни.
Самим тим, ако званични Београд сматра да партије коалиције ЗБЦГ морају напустити парламентарну већину у Црној Гори, због немогућности да се Влада Спајића одупре међународном притиску око Сребренице, тада Српска напредна странка такође треба да напусти парламентарну већину у Србији, јер није одољела притиску Запада по питању Космета, којега је у цјелости предала Приштини.
Српска напредна странка то неће урадити.
Наравно, јер би умјесто њих дошла много неповољнија екипа на власт у Србији.
Зашто се тада боре да се, умјесто садашње парламентарне већине у Црној Гори, створи нека гора скупштинска већина и власт, питање је сад?
Политика је вјештина могућег, што значи да се у тешким ситуацијама мора тражити оптимално рјешење.
Уз избјегавање лоших варијанти које могу бити погубне у ближој и даљој перспективи јер је, изгледа, програмирано да се Балкан и даље љуља.
