Пише: Војин Грубач
У Даниловграду се ових дана десила оправдана смјена директорице Центра за дневни боравак за дјецу са сметњама у развоју и одраслих лица са инвалидитетом.
Ради се о мјесту које је у општинској расподјели власти у септембру прошле године преузео ДНП па је, немајући кадра избор препустио НСД-у који је, испоставило се: направио грешку с избором особе која ће обављати ту функцију.
Дотичној директорки је послије установљења на дужност, благонаклоно сугерисано да је кључна ствар да успостави коректне везе с родитељима, чија су дјеца корисници услуга те установе. Јер, та установа је само њима намијењена.
Међутим, то се није десило и ствари су, на жалост кренуле негативним путем. Наиме, у прва три и по мјесеца рада директорке отказ је дало пет од шест радника те установе, послије чега се догодила побуна родитеља. Три пута су се састајали са руководством општине Даниловград, које је врло коректно ДФ-у пренијело претензије родитеља, али се ништа није измијенило. Уједно, евентуални одлазак преосталог радника тога Центра је пријетио губитку лиценце установе, што би значило потпуни пораз у њеном управљању.
Милана није интересовала оправдана побуна грађана
Милан Кнежевић или било ко из врха ДФ-а је могао доћи у Даниловград, разговарати са родитељима и персоналом који је напустио установу, покушати ријешити проблем разговорима и преговорима, корекцијом руковођења установом, али се то није десило. Како их нису интересовали грађани и њихове примједбе, ствар отишла изван контроле.
На крају је од двадесет родитеља њих 16 потписало петицију за њену смјену и најавило сталне протесте ако се то не деси.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Умјесто да ДФ на вријеме замијени директорку која се није снашла и постави неку другу особу, они су кренули на варијанту: ма како и ма шта радила, она мора остати на директорском мјесту. То је значило, потпуно погрешан концепт приступа кризној ситуацији. Дакако, директорици на памет није падало да понуди оставку, иако је против себе све мобилисала. Послије таквог политичког аутизма, закономјерно је дошло до смјене дотичне директорице за шта су гласали одборници: Европе сад и Демократа, УРА, Уједињене и Праве Црне Горе, ДПС и СД, СДП, Преокрета, као и три од пет одборника ДФ-а. Против њене смјене су била само два одборника НСД-а.
На такав исход гласања ДНП је реаговао овако: «У својој десетогодишњој историји, ниједан посланик, ни одборник ДНП-а није гласао заједно са ДПС-ом за смјену колега из НСД-а. Нажалост, то се први пут догодило данас од стране Горана Калезића и Александре Павићевић, што представља неприхватљив чин кршења програмских и статутарних начела партије. Имајући у виду новонасталу ситуацију, предсједник ДНП-а Милан Кнежевић ће на првој сједници Предсједништва предложити искључење Калезића и Павићевић из партије.
Послије смјене, директорка се огласила и истакла да је «њена смјена била незаконита и политички мотивисана»!?
Збиља, како може говорити о политичком мотиву њене смјене када је за њу гласала и позиција и опозиција, а против била само два одборнике НСД-а? А још је смијешније што тврди да је незаконито смијењена, што значи да је не интересује побуна свих партија, грађана, родитеља, али и персонала који је одлучио да оде из институције губећи при томе сигуран државни посао!?
Размишљање политичара Милана Кнежевића и дотичне директорке је отприлике овако: може се «небо преметнути», читав Даниловград «на нос побити», једини преостали радник отићи и тиме се изгубити лиценца установе, родитељи љутито заувијек одвести дјецу својим кућама и сваки дан демонстрирати, али дотична директорица ће остати на свом мјесту све да кам’ прсне. Сада је јасно да уопште нису крива два одборника ДНП-а што су гласала за смјену директорке која се није снашла на послу који јој је додијељен, као ни одборник ПзП-а који им се придружио такође гласајући за смјену. Они су исправно гласали јер ослушкују потребе грађана и воде рачуна о њиховим интересима што је политички одговорно, јер су им ти људи потенцијално гласачко тијело.
Крив је Милан Кнежевић јер протежирао неадекватни партијски кадар ДФ-а, не замијенивши га на вријеме у раној фази бунта. Грешке у избору кадра су могуће, несналажење је такође могуће, али је неопходно у таквим ситуацијама исправно, брзо и ефикасно рјешавати проблем.
Даниловград је био тврди бастион ДПС-а, док није дошла одлична ПЕС екипа
Морамо се подсјетити да је Даниловград до последњих локалних избора био неразрушиви бастион ДПС-а. У слому тога моћног утврђења, главну ријеч је одиграла изузетна екипа ПЕС-а у том граду. О каквим одговорним људима се ради, најбоље свједочи момент разлаза Спајића и Милатовића када су као тим остали компактни у интересу града и коалиционих партнера, независно од тога што су једни преферирали Спајића а други Милатовића. Тај избор су сматрали поштовањем основа демократије и личног афинитета. Управо зато, не жели се вјеровати да је нелијепом игром око директорке из редова ДФ-а, која је узбунила читав град и све политичке партије, постојала намјера наношења штете ПЕС-у и осталим коалиционим партнерима. То би у даљем развоју приче значило, намјерно или нехатно: стварање претпоставки за враћање ДПС-а на власт, све уз поклич Кнежевића да су му «одборници гласали скупа с ДПС-ом»!? Да се разумијемо, политика наименовања лоших кадрова и става «баш ме брига како они раде», представља најмалигнији облик партитократије, што је апсолутно неприхватљиво јер изазива ураган у јавности.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Дешавања око директорице у Даниловграду су врло битна, јер преко овога случаја видимо колико су политичке партије изгубиле оријентире и с каквим неразумијевањем се односе према грађанима којима треба да служе. Да човјек не повјерује! Зар није очигледно да су два одборника НСД-а гласајући за смјену директорке нанијели озбиљну штету својој политичкој организацији, а да су два одборника ДНП-а који су били за оправдану смјену, сачували одређено повјерење грађана у ДФ? Или та очигледност није видљива?
Искључити их из партије за то што су радили у корист грађана и своје партије, значи направити крупан политички пропуст с далекосежним последицама. Мада, то је могуће урадити. Оптужбом да су с ДПС- ом гласали за смјену директорке, Милан Кнежевић је остао недоречен. Требао је продужити мисао те рећи да су осим два одборника ДНП-а, «с ДПС-ом гласали»: један одборник ПзП-а, као и одборници ПЕС-а, Демократа, УРА, Уједињене и Праве Црне Горе и Преокрета. Да је дотичну ситуацију тако формулисао, јавност би закључила да је изјава у потпуности апсурдна, издвојена из природне логике и здравог смисла. Зато је потребно смирити ситуацију водећи рачуна о интересима грађана, који су уједно и тужиоци и судије, али и гласачи који су ту да дају коначну оцјену вриједности политичких организација.
