Пише: Марко Вешовић
Подгоричка изборна комисија раније је потврдила и листу „За бољу Подгорицу – Јаков Милатовић“. Ријеч је о савезу Покрета за Подгорицу, Грађанског покрета УРА и Покрета за промјене, а носилац листе је Лука Ракчевић.
Професорица на Универзитету Доња Горица Николета Ђукановић за наш портал истиче да је извјесно је да ћемо, због све већег раситњавања политичке сцене, након локалних избора у Подгорициц имати све мање већих партија које могу да буду кључни носилац преговора око формирања нове власти.
„Тако и нови политички актери, међу којима је и Покрет за Подгорицу, теско може остварити резултат који би подразумијевао већи број одборника. Међутим, без обзира на то какав резултат оствари, мислим да то не може и не треба довести у питање легитимитет његове позиције као предсједника државе, односно не може омогућити преиспитивање подршке грађана њему као предсједнику. Прије свега, често се може запазити различит резултат једне партије на националном и на локалном нивоу у кратком временском периоду, док су избори за предсједника посебно карактеристични“, казала је наша саговорница.
Ђукановић наводи да је Милатовић добио мандат од грађана на непосредним изборима који траје пет година.
„А иако се став грађана мијења па популарност неког политичара осцилира, то не значи да би резултат на наступајућим изборима могао да оправда преиспитивање подршке грађана предсједнику државе. Уосталом, вјерујем да ће резултати избора бити много другачији у односу на актуелно учешце партија у власти, па би то значило преиспитивање позиције свих кључних носилаца власти“, рекла је Ђукановић.
Милатовић је на предсједничким изборима прошле године изабран за предсједника Црне Горе.
Политички аналитичар Војин Грубач каже нам да учешће предсједника Црне Горе на предстојећим, изузетно важним локалним изборима у Подгорици, гдје фигурише на челу једне изборне листе, представља високоризични политички потез.
„Рекло би се да одлукама: брутално бесмисленог рушења власти у Подгорици, као и директног учешћа на подгоричким изборима, предсједник државе није мудро и разумно учитао све улазне параметре ризика и посљедице које могу наступити због таквог политичког дејства. Евентуални фијаско листе Јакова Милатовића на тим изборима директно ће ударити на легитимитет функције коју обавља и допринијети неминовном урушавању његове персоналне политичке тежине. То са собом доноси крупне проблеме, рецимо да свако његово наредно обраћање јавности више неће имати тежину коју би имало када би се третирао као предсједник свих грађана Црне Горе“, казао је Грубач.
Уставом Црне Горе је прописано када може прије времена престати мандат предсједника државе, додаје.
„Разлог не може бити неки лош резултат на изборима гдје је предсједник државе учествовао на некој изборној листи. Прецизније, евентуално лошим резултатом у Подгорици, Милатовић свакако остаје легални предсједник Црне Горе, али са јако урушеним легитимитетом који ту функцију у великој мјери обесмишљава. Суштина функције предсједника државе је стално балансирање са лаганим прелазима и промишљеним реакцијама, који гарантују повећавање политичког утицаја што се у одређеном моменту, уколико би се десила ломна политичка ситуација могло практично реализовати. Како Милатовић није у претходном периоду добио на политичкој тежини, нити је ово вријеме за директна партијска дејства на која се одлучио, то његово учешће на подгоричким изборима представља авантуру као посљедицу политичког неискуства, а могуће и непрактичног политичког нестрпљења“, рекао је Грубач.
Локални избори у Подгорици биће одржани 29. септембра.
Новинар и аналитичар Предраг Зечевић истиче за РТЦГ да након евентуалног фијаска Милатовића на локалним изборима, отворило би се озбиљно питање његове политичке снаге и подршке коју ужива као предсједник државе.
„Иако локални избори у Подгорици нијесу директан показатељ подршке предсједнику на државном нивоу, они су свакако индикатор ширег расположења бирачког тијела. Уколико Милатовић не успије мобилисати довољан број гласача за своју политичку платформу и свог кандидата за градоначелника Луку Ракчевића, то би могло сигнализирати кризу повјерења у његову способност да води државу. Међутим, са аспекта легалности пријевремених предсједничких избора зна се законска процедура за распосивање истих, и та процедура нема никакве везе са резултатима локалних избора. И наравно да би предсједник Милатовић остао на својој позицији потпуно регуларно“, казао је Зечевић.
Међутим, како је додао, са аспекта политичке легитимности и добре политичке праксе пријевремени предсједнички избори би, у случају лошег резултаза, били не само легитимно питање већ и средство за преиспитивање воље народа.
„Уколико се покаже да предсједник Милатовић нема довољно подршке у Главном граду, тада његова политичка легитимност (не и легалност) као предсједника може бити доведена у питање, нарочито у случају ако његове листе не остваре добар резултат у серији локалних избора који се очекују на јесен. У политичком систему у којем предсједник мора бити симбол јединства, пад подршке на локалном нивоу може сигнализирати да је Милатовић постао предсједник без стварне подршке већине народа. Нарочито што је изабран са подршком од 222.000 бирача што је најбољи резултат у историји“, закључио је Зечевић.
На предсједничким изборима прошле године, Милатовић је након два круга убједљиво савладао кандидата ДПС Црне Горе Мила Ђукановића.
Аналитичар Стефан Ђукић напомиње да могућ лош резултат Милатовићеве листе на локалним изборима и питање праве подршке предсједнику државе и расписивања пријевремених предсједничких избора нијесу повезане теме.
„Не, те теме уопште нису повезане. Предсједник државе може да изгуби повјерење ако прекрши своја законска и уставна овлашћења, није неко ко води дневну политику и коме се може на тај начин оспорити легитимитет. Једино што би у случају лошег разлога изгубио је својеврстан „залет“ за оснивање сопствене партије и значајнијег утицаја на партијском небу Црне Горе. Тако да су губици као и добици тактичко/стратешке, а не законске природе“, казао је Ђукић.
Изборна комисија Главног града потврдила је свих 13 листа које су пријављене за учешће на локалним изборима у Подгорици.
Изборне листе предали су коалиција Покрета Европа сад и Демократске Црне Горе, као и коалиција “За Будућност Подгорице” коју чине Нова српска демократија, Демократска народна партија, Социјалистичка народна партија, Уједињена Црна Гора, Радничка партија, Слободна Црна Гора и Права Црна Гора.
Листе су предали коалиција „За бољу Подгорицу Јаков Милатовић“ коју чине Покрет за Подгорицу, Грађански покрет УРА и Покрет за промјене, затим Демократска партија социјалиста, Бошњачка странка.
Листе су предали и Странка европског прогреса, Европски савез, који чине Социјалдемократе, Социјалдемократска партија и Либерална партија, Покрет Преокрет, Покрет Напријед, Подгоричка листа, Црногорска грађанска акција, Црногорска европска партија и Покрет подстанара Подгорица.
Извор: РТЦГ
