Piše: Vojin Grubač
Što se tiče podgoričkih izbora, koji su besmisleno raspisani jer su tako htjeli Jakov, Dritan i Branka Bošnjak, čini se da ovu grupaciju nije potrebno podržati na ovim izborima: da bi se prosto uozbiljili i našli druge forme političkog djelovanja, koje bi bile razumnije i korisnije društvu. Pri sadašnjem rasporedu političkih figura, očito je da bi u ovoj etapi bilo svrsishodno podržati kandidaturu Saše Mujovića. Dati mu šansu da projavi sebe i svoj tim.
Znakovita je bila jedna misao Saše Mujovića u procesu predizborne kampanje da, parafraziram: treba dati šansu u zapošljavanju ljudima koji su bili decenijama diskriminisani od strane DPS-a i režima Đukanovića i odstranjeni od mogućnosti da dobiju posao. Upravo to bi bilo ono što je poželjno, da se napokon prelomi situacija. Zadžabe je bilo predlaganje novih projekata u toku kampanje, ako struktura uprave grada ostane ista. To ne bi bilo normalno! Gospođa Olivera Injac je dobro odradila svoj posao radeći u osinjem gnijezdu administracije Podgorice.
Ne samo da je DPS trideset godina u Upravi Podgorice vršio inkvizitorske rezove po pitanju zapošljavanja, to im je malo bilo. U tehničkom mandatu gradonačelnika Ivana Vukovića je zbog opstrukcije tzv. „Svetosavske srpske stranke“, dodatno i na brzinu zaposleno preko 500 osoba koje su bile lojalne DPS-u. Očito se radilo o antisvetosavskoj, antisrpskoj, anticrnogorskoj, pa i antiljudskoj stranci kojoj je groš cijena. Uprava grada Podgorice je popunjena „do čepa“ kadrovima DPS-a, da se malo ko tu više može zaposliti. To se mora mijenjati.
Ako sa ovakvim DPS-om i posledicama njihove vladavine u Podgorici, gdje su likovi iz DPS-a od administracije grada napravili svoj kadrovski bedem: Jakov, Dritan i Branka žele „reformisati politički sistem Podgorice“, onda se otvoreno mora reći da oni bez obraza i stida „vješaju makarone na uši naroda“, gađajući ga apsurdima. Da bi se sistem nove vladavine gradom ostvario, neophodno je, osim profesora Sašu Mujovića, podržati i Jelenu Borovinić Bojović da bi se stvorila parlamentarna većina. To je stvar afiniteta i ličnog izbora.
Da li će se tako nešto ostvariti i dostići: zavisi od volje građana. Građani su ti koji stavljaju konačnu tačku na procese, neki glasanjem a neki apstinencijom za koju bih rekao da ima opravdanja, ali ne i potrebnu svrsishodnost. Glas naroda je glas Boga! Kako god građani odlučili biće u pravu.
