Пише: Владимир Павићевић
Тачно на четврту годишњицу почетка процеса развлашћивања Мила Ђукановића и његовог ДПС-а, у Подгорици ће у петак бити организован разговор о дометима тридесетоавгустовских промена у Црној Гори. Разговор организује подгоричко Друштво за истраживање политике и политичке теорије, којим управља један од најкредибилнијих црногорских аналитичара Предраг Калезић, а учествоваће председник Црне Горе Јаков Милатовић, бивши црногорски премијер Дритан Абазовић и политички лидер Срба у Црној Гори Милан Кнежевић. Не постоји ни ситна дилема око следећег – тридесетоавгустовска победа из 2020. историјски је важан догађај у црногорској политици. Тога дана се први пут у целокупној политичкој историји Црне Горе догодила демократска промена која је водила ка мирној транзицији власти. Ко год би заговарао идеју да тај датум треба посебно обележавати као значајан за целокупно црногорско друштво, имао би снажну аргументацију за такав став. Уз начелну тезу да 30. август означава велику победу која је омогућила кретање ка новој и бољој ери за друштво у целости, све време у расправама о политици провејава и дилема да ли се за четири године могло постићи више и у којој мери се може аргументовати да су поједини носиоци тридесетоавгустовског тријумфа изневерили део онога што су била очекивања грађана.
Четири су неспорна постигнућа актера који су доминантно утицали на процесе у постђукановићевској Црној Гори.
Прво постигнуће је демократска консолидација Црне Горе. Ако би се као један од релевантних критеријума за процену стања демократије поставио утицај грађана на процесе одлучивања, онда би се могло закључити да је Црна Гора данас европски шампион демократије. Таквој оцени нарочито је својим делањем допринела влада Дритана Абазовића. Кад год би се испред зграде владе појавило барем троје људи да протестују или да јавно саопште шта је проблем, чланови те владе су без оклевања разговарали с грађанима и осмишљавали су се начини да се проблеми реше. Ни у једном периоду црногорске историје утицај грађана на процесе одлучивања није био толико јак као у овом почетном периоду тридесетоавгустовских власти. Овај елемент је веома важна детерминанта укупне демократске консолидације црногорског друштва и државе.
Друго, велико постигнуће је обновљена вера грађана Црне Горе у правду и правичност. Најпосвећенија борба против мафије у Црној Гори започета је управо у овој постђукановићевској ери и та борба и даље траје. Грађани све време поздрављају активности против мафије, а нескривене честитке стижу и с оних међународних адреса које се сматрају партнерским.
Александар Живковић: 30. август – промјене и привиди
Јачање осећаја за правду за последицу је имало и то да се за ове четири године владавина права учврстила као идеал који интегративно утиче на целокупну политичку заједницу. Тиме се направио отклон од онога што је у Милово време дефинисано као концепт приватне „one man show” државе, а најузвишенији идеали, попут правде, владавине права и слободе, заживели су као темељни стубови прогреса у Црној Гори.
Треће је раст животног стандарда. За време Милове владавине у јавности је постојала теза да Милова политика јесте покварена, али да он ипак економски развија Црну Гору. Тридесетоавгустовске промене су показале да је таква процена Милових резултата у пољу економије и финансије била заблуда. Чак је и у тим пољима имао слабе резултате.
Добар показатељ ове тезе је чињеница да су у Црној Гори за кратко време након 30. августа 2020. године минималне плате дуплиране, а минималне пензије утростручене. Укупни јавни дуг Црне Горе данас је знатно нижи у односу на стање које смо имали у време последње Милове владе, а очекује се да ће већ од 1. јануара 2025. минимална плата грађана који су стекли високо образовање бити 800 евра, док ће минимална плата особа које имају завршену средњу школу бити 600 евра.
Сервис ДПС-а и ритерн парламентарне већине за нову побједу „тридесетог августа“
Четврто се тиче суочавања с последицама Милове политике заваде међу људима који припадају различитим националним и етничким групацијама. У време своје пуне моћи Ђукановић је развио матрицу лажног мултикултурализма, по којој је припаднике бројних националних или етничких заједница политички окупљао на једној страни, док је на другој, супротстављеној страни, остављао простор за политичке представнике Срба. То је водило дискриминацији Срба у Црној Гори по многим важним питањима.
Тридесети август је разбио ову Милову матрицу лажног мултикултурализма, тако да данас у црногорској влади имамо и Србе и Црногорце и Бошњаке и Албанце. Једно од великих постигнућа постђукановићевске ере је престанак дискриминације Срба у Црној Гори. И у симболичком и у суштинском смислу најважнији догађај којим је означен овај прелаз ка нормализацији прилика било је потписивање Темељног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве, које је у Подгорици организовано 3. августа 2022. године.
Шта би, након свега наведенога, онда могло да буде то што рађа дилеме и развија сумње у вези с дометом тридесетоавгустовских победника?
Једна ствар чини реформе у Црној Гори нешто успоренијим у односу на огромна очекивања грађана. Реч је о изразитој доктринарној хетерогености политичких формација које су изнеле тридесетоавгустовску победу. Управо је то разлог честих смена тридесетоавгустовских влада – актуелна Спајићева влада је трећа влада у Црној Гори у четири године, колико је прошло од избора из 2020. Кретање реформским путем је успорено у условима изражене доктринарне хетерогености, која значи и честу супротстављеност интереса између партнера у политици. Врста успорености у променама набоље огледа се и кад је реч о унапређењу односа са Србијом. Очекивало се да ти односи брже напредују. Ја бих, међутим, ту додао напомену – то што се још не крећемо ауто-путем Бар–Бољаре–Београд у пуној мери, не треба да умањи важност деоница ауто-пута које су већ скратиле време и поправиле услове тог путовања и у Србији и у Црној Гори. Слично је с политичким односима. Крећемо се ка унапређивању и тај смер кретања, у околностима које имамо, важнији је од његове брзине.
Извор: Политика
